Alergijske bolesti spadaju među najčešće hronične bolesti u dečijem uzrastu. Procene pokazuju da oko 20-30 posto dece širom sveta ima neki oblik alergije, uključujući respiratorne i kožne alergije, pri čemu je učestalost u stalnom porastu.
Kod nas je alergija na ambroziju vrlo raširena, jer se biljka prilično razmnožila. Ona pripada u grupu polenoza (alergijskih bolesti koje uzaziva polen). Smatra se da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah i jedan je od najjačih sezonskih alergena.
Jesen je period koji se najčešće povezuje sa polenom ambrozije. Izloženost dostiže vrhunac u kasno leto i ranoj jeseni (avgust-septembar), kada dolazi do naglog porasta alergijskih simptoma od kojih su najizraženiji:
– zapušen nos, svrab i napadi kijanja, pri čemu često deca trljaju nos rukom
– svrab, suzenje i crvenilo očiju
– svrab u grlu, kašalj, otežano disanje ili „sviranje” u grudima
– umor i razdražljivost
Znači, ako se većina navedenih simptoma ponavljaju iz godine u godinu po ustaljenom obrascu, u isto vreme, vrlo je verovatno da je u pitanju sezonska alergija, u ovom slučaju avgust-septembar, gotovo je izvesno da se radi o alergiji na ambroziju.
Ako postoji dilema kod roditelja da li se radi o mogućoj alergiji ili pak o prehladi, lako će se uočiti razlika. Alergije se najčešće razlikuju od prehlade po odsustvu povišene temperature, dugotrajnosti simptoma i po nekoliko nedelja dok traje izloženost alergenu, kao i sezonskom pojavljivanju simptoma iz godine u godinu.
Za razliku od infekcija, alergijske reakcije su često praćene svrabom nosa i očiju dok opšti znaci infekcije poput malaksalosti i povišene temperature uglavnom izostaju.
Jedno od najvažnijih pitanja je kako se pripremiti za sezonu alergija?
Odgovor je: preduzeti preventivne mere i adekvatna medikametozna terapija.
Preventivne mere se sastoje od poštovanja nekih utvrđenih pravila, a to su:
– ne izlaziti iz kuće pre podne, kad god je to moguće, tada je najviše polena u vazduhu
– držati zatvorene prozore od kuće i auta, da bi se sprečilo da polen uđe unutra
– ako je vetrovito, ostati u kući (sićušne čestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom)
– tuširati se i prati kosu svako veče (tako se spira polen sa tela i kose), ali i često prati ruke
– često se presvlačiti (na taj način se sa odeće odstranjuje polen)
– ne sušiti veš u dvorištu i na terasi (da bi sprečili da se polen taloži po vešu, jer mokar veš sakuplja polen)
– redovno usisavati stan i prati podove
– sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja
– izbegavati boravak deteta u blizini površina gde ima dosta ovog korova
– ići na godišnji odmor sa detetom bar deo najrizičnijeg perioda cvetanja (avgust-septembar)
Ako se primeti već ustaljeni obrazac pojave alergijskih simptoma u ovo doba godine (kasno leto-rana jesen), a tegobe remete kvalitet života vašeg deteta, tada se javiti na pregled i konsultaciju pedijatru, koji će Vam dati korisne savete oko prevencije, potrebne dijagnostike i adekvatnog lečenja.
Posebno upozorenje za decu koja boluju od bronhijalne astme, jer alergija na polen ambrozije kod dece često može da pokrene ili pogorša simptome ove bolesti.
Visoka koncentracija polena ovog korova jako iritira disajne puteve. Ambrozija je neverovatno alergijski agresivna.
Zato se i savetuje od strane pedijatara i dečijih pulmologa i alergologa, da se ne čeka taj tkz. „polenski udar” kada su simptomi najizraženiji, već da se sa lekom protiv alergije (antihistaminikom) započne već par nedelja ranije.
Na taj način će se u velikom broju slučajeva izbeći da dođe do pogoršanja simptoma i od strane donjih disajnih puteve (bronha), te se spreče napadi bronhijalne astme.
Dr Bogdanka Pušić, specijalista pedijatrije i pulmologije
