Draga braćo i sestre, pravoslavni vernici, svi koji slavite Božić po starom (julijanskom) kalendaru, pred nama je Veliki praznik, praznik Rođenja Bogomladenca Hrista.
Rođenje Bogomladenca Hrista, koje se desilo pre više od 2000 godina, najavljivano je vekovima pre toga kroz proroke Staroga zaveta koji su do detalja opisivali događaj koji je trebao da se desi. Podsetimo se onih najslikovitijih. Prorok Mihej u devetom veku pre Hrista opisujući mesto gde će se događaj rođenja Hristovog zbiti prorokuje: „A ti Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će izaći Onaj koji će biti Gospodar u Izrailju Kojem su izlazci od iskoni, od večnih vremena“ (Mih. 5,2). Prorok Isaija u osmom veku pre Hrista prorokuje: „Eto, Devojka će zatrudneti i rodiće Sina i nadenuće Mu ime Emanuil“ (Is. 7,14).
Rođenje Hrista Spasitelja, koji je postao Čovek od Presvete Djeve, Marije Bogorodice, izraz je ljubavi Božije prema svetu i čoveku. Na Božić, u pećini Vitlejema, Predvečni Sin Božiji, postao je istorijski Sin Čovečiji da nas ljude učini sinovima Božijim.
Sam Gospod Isus Hristos otkrivajući nam istinu o Sebi kaže: „Jer Bog toliko zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnoga dao, da nijedan koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni (Jn. 3.16)“
Bog nas prolazne i ograničene, promenjive i smrtne čini večnim i neprolaznim, besmrtnim u Jedinome Besmrtnome Bogu, u Bogočoveku Hristu Spasitelju. Jednom rečju, kako kaže sveti Atanasije Veliki, „Bog se očovečio da bi se čovek obožio“.
Kakvu poruku danas poslati svetu koji živi u ratu sa sobom, koji je ogrezao u nemoralu, željama za nasladama ovozemaljskim, samoživošću, individualizmom i raznim izopačenjima, u svetu u kome se priča o humanosti bez ljubavi i poštovanju bez žrtve, u svetu gde su ljudi postali statistički podaci i brojke a ne ličnosti, svetu gde se Spasitelj sveta Bog, zamenjuje lažnim autoritetima i „kvazi spasiteljima“ kojima se ljudi klanjaju i kojima ukazuju neizmerno poverenje, misleći kako će oni promeniti svet ili učiniti boljitak čovečanstvu, društvu ili državi.
Kako neko skoro reče: „živimo u svetu gde nikada nije bilo više informacija a manje razumevanja“.
Nama ne ostaje braćo i sestre ništa drugo, nego da se molimo Bogomladencu Hristu koji nam je potrebniji nego ikad. Da činimo dela dostojna čoveka onako kako nas je Bog naučio a Crkva neprestano blagovesti.
Molimo se Bogu da nas ukrepi i da nam pošalje utehu sa neba: da nam podari mir i slogu u porodicama našim i državi, i izmirenje sa neprijateljima našim, da bi se i mi, gradeći mir po rečima Hristovim, nazvali sinovima Božijim.
Zato i ove godine kličimo i pevajmo: Mir Božiji, Hristos se rodi – Vaistinu se Rodi! Slava Bogu na visini i mir među ljudima dobra volja.
Pozdravljaju Vas i žele vam srećne Božićne i Bogojavljenske praznike sveštenici Srpske pravoslavne crkvene opštine somborske.
Protojerej Branislav Šijačić
