Leto 2026. godine Srbija će pamtiti i po vatri koja je nedeljama harala njenim šumama i pašnjacima. Prvi požar u Deliblatskoj peščari zabeležen je još 21. jula, da bi se vatra, posle novih aktiviranja, 5. avgusta ponovo rasplamsala i prerasla u veliku i dugotrajnu borbu sa vatrenom stihijom. Gotovo u isto vreme, požar je zahvatio i planinu Stolovi kod Kraljeva, gde su nepristupačan, kamenit teren, visoke temperature i jak vetar danima otežavali gašenje.
U danima koji su usledili, na dva velika žarišta, smenjivale su se brojne ekipe iz gotovo svih krajeva Srbije. U pomoć su stigle i kolege iz inostranstva, a u velikoj akciji gašenja učestvovali su vatrogasci, pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava, radnici „Srbijašuma“, meštani, kao i vazduhoplovne jedinice koje su se borile sa vatrom iznad nepristupačnih terena.
Među onima koji su hrabro i požrtvovano učestvovali u jednoj od najtežih ovogodišnjih borbi sa vatrom, bili su i somborski vatrogasci, članovi Gradskog vatrogasnog saveza koji čine dobrovoljna vatrogasna društva (DVD) iz 12 sela somborske teritorije.
U više akcija, smenjivalo se preko pedeset članova Gradskog vatrogasnog saveza iz različitih Dobrovoljnih vatrogasnih društava sa teritorije grada, uključujući DVD Stanišić, Gakovo, Riđica, Svetozar Miletić, Čonoplja, dok su Stapar i Kljajićevo pored ljudstva poslali i po jedan kamion.
O tome kako su izgledali dani na vatrom zahvaćenom području, razgovarali smo sa Goranom Popićem, predsednikom Gradskog vatrogasnog saveza, koji se, zajedno sa svojim kolegama, uključio u borbu protiv vatrenih stihija.
– Po pozivu Sektora za vanredne situacije i Vatrogasnog saveza Vojvodine, aktivirali smo se u gašenju požara kao ispomoć profesionalnim vatrogasnim jedinicama. Bili smo u stalnom kontaktu i koordinaciji sa pokrajinskim komandantom Milisavom Galićem i slali ljude tamo gde je potrebno. Bio je organizovan prevoz kombijem i privatnim automobilima, u zavisnosti koliko ljudi ide iz kojeg dobrovoljnog vatrogasnog društva – započeo je priču Goran Popić.
Kako je rekao, u ranim jutarnjim časovima kretalo se ka zbornom mestu.
– Obično se kretalo u 3 sata ujutro iz sela, a na zborno mesto se stizalo nešto pre 7 sati. U našem slučaju, zborno mesto bilo je ispred vatrogasnog doma u Mramorku, pored Deliblatske peščare. U mojoj grupi bila su tri momka iz DVD Riđica, dva iz DVD Stanišić i tri iz DVD Kljajićevo. Odmah smo raspoređeni pored Omladinskog naselja, kao ispomoć profesionalcima – rekao je dobrovoljni vatrogasac.
Osim već dovoljno izazovnog i nepristupačnog terena, vatrogasci su morali da se „bore“ i sa teškom ličnom opremom, koja je podrazumevala odelo, šlem, čizme, masku za zaštitu disajnih organa i naprtnjače sa 20 litara vode.
– Teren je bio vrlo nepristupačan, gusta bagremova i borova šuma, razne vrste grmlja i šiblja, peščano tlo, na momente jak vetar… Kretali smo se u koloni, razvlačeći prugu (spoj nekoliko vatrogasnih creva od po 20 metara). Prvo se pojavio gust dim, a odmah potom i užareno rastinje. Najteže je bilo kada požar zahvati borova stabla, jer tada plamen ide i do 30 metara u visinu. Borba je trajala oko četiri sata, dok nismo sanirali razbuktalu fazu požara, a posle stražarili i vršili dogasivanje vatre. Akciju stražarenja i dogasivanja vatre nastavili smo do večernjih sati, nakon čega smo se uputili kući – ispričao je Popić.
Osim dobrovoljnih vatrogasaca na terenu, kojih je po danu bilo više od stotinu iz cele Srbije, u akciji gašenja učestvovali su i vatrogasci profesionalci, članovi Sektora za vanredne situacije, civilna zaštita, pripadnici Vojske Srbije, mašinerija i ljudstvo iz javnih preduzeća.
– Imali smo priliku da se sretnemo sa načelnikom Sektora za vanredne situacije Lukom Čaušićem, koji nam se neizmerno zahvalio na našem radu i podršci koju dajemo društvenim zajednicama i državi u raznim vanrednim situacijama. Po povratku kući bili smo iscrpljeni od pešačenja, ali srećni i punog srca, jer smo dali kako lični, tako i doprinos svog DVD-a i grada kojeg predstavljamo u akciji gašenja požara – kazao je Popić.
Dodao je da su dobrovoljni vatrogasci istinsko ogledalo humanosti i neprocenjiv oslonac svake zajednice, uvek spremni da nesebično žrtvuju svoje slobodno vreme kako bi zaštitili tuđe živote i imovinu.
– Kada se oglasi sirena, ova velika porodica ne postavlja pitanja, već kreće tamo gde je najteže, bilo da brane sela ili ukroćuju vatrene stihije na Stolovima i u Deliblatskoj peščari – zaključio je Goran Popić.
Vatrogasac ne prolazi pored požara
Komandant Štaba Vatrogasnog saveza Vojvodine Milisav Galić, poreklom iz Stapara, krenuo je ka planini Stolovi kako bi pomogao kolegama angažovanim na gašenju požara. Na putu do Stolova, dok je putovao putničkim kombijem, zajedno sa mladim kolegom iz Dobrovoljnog Vatrogasnog društva Kula Vukom Radulovićem, uočio je požar pored autoputa. Odmah su pozvali 193, zaustavili se i uz pomoć opreme pristupili gašenju. U kombiju su, između ostalog, prevozili vodu za piće namenjenu za osveženje vatrogasaca na terenu. Kada su shvatili da je požar potrebno što pre staviti pod kontrolu, tu vodu su upotrebili za gašenje.
– Jer kada ste vatrogasac, ne prolazite pored požara. Ne čeka se oprema, ne čeka se idealan trenutak – pomaže se tamo gde je pomoć potrebna. Ovaj postupak Milisava Galića i mladog kolege Vuka Radulovića još jednom pokazuje snagu vatrogasne solidarnosti, odgovornosti i spremnosti da se pomogne u svakom trenutku. Jednom vatrogasac – uvek vatrogasac – saopštili su iz Vatrogasnog saveza Vojvodine.
S. M.
