U kamenorezačkoj radnji „Lazić i sinovi“ radi pet Lazića iz tri generacije: Jovan (71), njegov najstariji sin Goran i mlađi Aleksandar, te unuci Jovan i Đorđe. Jovanova ćerka Aleksandra jedino nije u ovom poslu. Goran je nenadmašan vozač i monter, a Aleksandar ono što vidi okom, to uradi sa brusilicom. Đorđe je majstor za pisanje slova i peskarenje, a Jovan je pomoćni radnik svom ocu, terenac i monter. Svi su uvek tu da po potrebi priskoče jedan drugome u pomoć.
– Mislim da sam jedini u gradu i okolini koji ima dva sina i dva unuka koji rade, pa imam običaj kad me pitaju ko radi kod mene, da kažem dva sina i dva sina. Dva unuka, kad su završili jedan tehničku, a drugi ekonomsku školu, nisu želeli da im finansiram studije, već su se odlučili da i oni hoće ovaj posao da rade. Vrlo dobro su izučili zanat pored mene i u školi. Porodični posao je najbolji posao, nemaš muke sa radnicima, počnemo da radimo kad se dogovorimo, a završimo kad se završi posao – kaže Jovan Lazić, koji sa kamenom radi od 1976. godine. Najpre je radio deset godina u Industriji granita „Jablanica“, a onda je otvorio privatnu radnju.
– Skupština opštine Sombor je 12. avgusta 1986. godine donela odluku da mogu da obavljam ovu zanatsku uslugu. Supruga i ja smo tada sa troje dece živeli pod kirijom. Radionicu sam otvorio u Vere Gucunje 11 i tamo sam proveo dve i po godine. Supruga nije bila zaposlena, ona je odgajala decu. Kada sam kupio kuću u Blagojevićevoj, izgradio sam radionicu. Aktivno sam radio sve kamenorezačke poslove od terace, stepeništa, podeste, spomenike od prirodnog i veštačkog kamena. Od 1995. godine sam bio sudski veštak u oblasti kamenorezačke delatnosti, veštačio sam u Somboru, Subotici, Novom Sadu… Naša radionica za 40 godina nije imala nijedan spor sa strankom, upravom prihoda, ni sa kim. Bilo je perioda kada je bilo dosta teško, na primer početkom devedesetih tokom perioda inflacije, kada nismo znali kako da se snađemo. Za sve ove godine nikad nismo dobili od opštine ili države neku pomoć, pogodnosti, nekoliko puta sam tražio kredit za razvoj, ali nijedna banka mi ga nikad nije dala. U penziju sam otišao 2005. godine zbog hroničnih bolesti i posao je preuzela supruga Lidija, koja je vodila radionicu do njene penzije 2012. godine. U međuvremenu oba sina završila su za kamenoresca Građevinsku školu u Apatinu i Goran radi već 32 godine, a Aleksandar 25 – ispričao nam je naš sagovornik.
Ove godine u maju otvorili su prodajni objekat u ulici Vere Gucunje 100, u kojem Jovan dežura od 8 do 12 sati.
– Nama nijedan posao u ovom zanatu nije stran. Pravimo sve granitne proizvode, okvire, ploče, spomenike, klupice… u svim bojama i šarama. Svaki spomenik je poseban. Garanciju dajemo od 5 do 10 godina. Svako kod nas može da dođe sa idejom i slikom šta želi da napravimo, a imamo i katalog pa može da se odabere. Cene spomenika kreću se od 1.200 evra pa naviše. U našoj radionici nema šta se ne može naručiti, a najvažnije je da se rok isporuke mora poštovati, može biti dan pre, ali dan posle ugovorenog roka ne može. Poslovni saradnici su nam iz Sombora, Temerina, „Šumadija granit“ iz Aranđelovca, više od 20 godina sarađujemo sa firmom „Foto super kolor“ iz Loznice, koja nam pedantno radi keramičke slike – rekao je Lazić.
„Lazić i sinovi“ radili su nadgrobne spomenike u Staparu nakon što su bili oštećeni, potom na groblju Podunavskih Švaba u Gakovu, radili su i rekonstrukciju spomenika Čihaš Benea, Milana Konjovića, Davida Konjovića…
Kamenorezačka radnja „Lazić i sinovi“ nalazi se u Blagojevićevoj 70. Radno vreme je od 7 do 15 i od 17 do 19 sati, subotom od 7 do 13 sati. Brojevi telefona su 429-379, 062/221-234 i 061/247-0506. Prodajni objekat nalazi se u ulici Vere Gucunje 100.
