U Regionalnoj privrednoj komori Sombor, prošlog petka, Udruženje sindikata penzionera Srbije je organizovalo javnu tribinu. Tribinu su otvorili predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Sombor, Zoran Purić i predsednik USPS, Milan Grujić, dok je na temu „Položaj penzionera u zdravstvenom sistemu Srbije“ govorio prof. dr Dragan Delić. Milan Grujić istakao je da je USPS definisalo probleme penzionerske populacije u tri dela.
– Prvi je socijalni i materijalni položaj, gde smo pokazali kroz publikacije da je položaj penzionera izuzetno težak, pogotovo onih sa niskim primanjima. Ako znamo da na operaciju kolena, kuka i kardiovaskularnih bolesti čeka 29.000 pacijenata, pokušali smo animacijom penzionera da definišemo spisak pitanja koja će biti delegirana Ministarstvu zdravlja i učiniti da život penzionera bude podnošljiviji. Sledeće godine obradićemo najvažniju temu – nasilje nad starima i zlostavljanje starih, jer veliki broj penzionera živi u nehumanim uslovima. Moramo posvetiti pažnju smeštanju u domove, pravo na državni dom, lečenje i blagovremenu negu – kazao je Grujić.
Prof. dr Dragan Delić, infektolog, u svojim knjigama istakao je više od 200 predloga za poboljšanje položaja u zdravstvenom sistemu Srbije.
– Jedan od ciljeva je da ne bude više listi čekanja. Trenutno ima oko 29.000 hiljada ljudi koji čekaju operaciju kuka, kolena, magnetnu rezonancu, skener… Problem listi čekanja je povećan priliv bolesnika. Mi imamo sve stariju populaciju u Srbiji, 23 odsto stanovništva ima više od 65 godina, a 55 odsto osoba starijih od 70 godina ima dve ili više hroničnih bolesti. Zdravstveni sistem ne može da prihvati takvo povećanje broja bolesnika. Drugi problem je odsustvo prevencije, jer poslednjih decenija se promoviše kurativa lečenje – dijagnostika, iks nož, gama-nož, ali ono što se zapostavlja je prevencija. Procenat odvajanja iz budžeta za prevenciju se svake godine smanjuje, i ne shvata se da se preventivnim merama i blagovremenom dijagnostikom radi nešto humano, medicinski opravdano i poboljšava se kvalitet života. Za sekundarni i tercijerni nivo zdravstvene zaštite se odvaja 2,2 odsto više nego za primarni – rekao je, između ostalog, Delić.
G. N.
Foto: Z. Purić, M. Grujić, D. Delić i Z. Vujović
