Krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu određene zarazne bolesti kao što su lajmska bolest (LB), krpeljski meningoencefalitis, Krimska Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, anaplazmoza i druge bolesti. Iz somborskog Zavoda za javno zdravlje napominju da ipak nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka. Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, uz polja, živim ogradama, baštama, igralištima, a često vetrom bivaju razneti i u urbane delove naselja. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti za vreme hranjenja.
– Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 24 – 48
sati da bi došlo do sigurne inokulacije. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi – objasnila je specijalista epidemiologije dr Tatjana Medić, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ Sombor.
Kako bi se čovek zaštito od uboda krpelja, potrebno je da se pridržava određenih mera. Opšte mere zaštite bi se odnosile na to da u blizini kuća, u parkovima i izletištima treba redovno kositi travu, orezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće. Isto važi i za zelene površine u privatnim domaćinstvima. Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama. Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebom biocida od kraja aprila do oktobra meseca. Što se tiče ličnih mera zaštite, uvek je najbolje sprečiti ubod krpelja, a ako do kontakta i dođe, neophodno je brzo uklanjanje krpelja sa kože.
– Pre boravka u prirodi nanesite repelente za odbijanje krpelja na otkrivene delove tela. Tokom boravka u prirodi nosite odeću svetlih boja, dugih rukava i nogavica (krajeve nogavica uvucite u čarape), šešir širokog oboda i zatvorenu obuću, radi lakšeg uočavanja krpelja i sprečavanja njihovog kontakta sa kožom. Izbegavajte boravak na livadama, travnjacima i područjima sa visokom travom i krećite se samo po raskrčenim i jasno obeleženim stazama. Birajte uređena i označena mesta logorovanja ili kampovanja. Nakon povratka iz prirode, obavezno se istuširajte i obavite samopregled tela na prisustvo krpelja, uključujući i kosmati deo glave, i zatražite pomoć u pregledu onih delova tela koje ne možete samostalno da vidite (npr. potiljak, leđa). Odeću koja je nošena tokom boravka u prirodi istresite i operite.
Detaljno pregledajte i kućne ljubimce nakon svake šetnje, a pogotovo boravka u prirodi – savetuje dr Medić.
Prema njenim rečima, ukoliko dođe do uboda krpelja neophodno je istog dana (najbolje što je moguće pre), javiti se lekaru i vađenje krpelja prepustiti obučenim
zdravstvenim radnicima.
– Ne pokušavajte samostalno izvaditi krpelja, a posebno nemojte tretirati ubodno mesto hemijskim ili kozmetičkim sredstvima, poput alkohola, benzina, ulja pre odstranjivanja krpelja, jer ova sredstva mogu ubrzati i olakšati prenošenje infekcije sa krpelja na čoveka. U narednih mesec dana nakon uboda krpelja, pratite svoje zdravstveno stanje i javite se lekaru (uz obavezno naglašavanje da ste imali ubod krpelja), u slučaju pojave povišene telesne temperature, groznice, glavobolje, bolova u mišićima ili zglobovima, uvećanja limfnih žlezda i osipa po koži, koji počinje kao mala crvena tačka koja se postepeno širi u koncentrične krugove sa karakterističnim izgledom u obliku bikovog oka. Takođe, veoma je važno da se antibiotici ne uzimaju samostalno – objasnila je dr Tatjana Medić.
