U vrelim letnjim danima mnogi od nas traže spas u klima-uređajima, pomoću kojih možemo „držati vrućinu pod kontrlom“. Klima-uređaji mogu biti najbolji prijatelj, ali ako se ne koriste pravilno, vrlo lako mogu postati neprijatelji. O tome kako pravilno koristiti klime, da li klima može biti štetna za zdravlje, koji su to simptomi koji se javljaju kao naznaka da klima nekome smeta i šta raditi kada se jave, razgovarali smo sa dr Aleksandrom Jandrić, specijalistom opšte medicine u Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“.
– Najkraće rečeno, pravilno korišćenje klima-uređaja podrazumeva umerenost u rashlađivanju, redovno čišćenje uređaja i izbegavanje direktnog strujanja hladnog vazduha na telo. Kada je u pitanju podešavanje samog uređaja, krila aparata treba usmeriti ili ka plafonu ili ka podu, a nikada direktno u prostor gde sede ljudi. Pre izlaska napolje, potrebno je isključiti klima-uređaj ranije, kako bi se telo postepeno naviklo na spoljnu temperaturu, što pre svega važi za stariju populaciju i hronične srčane bolesnike, jer nagle promene u temperaturi vazduha kako na toplije, tako i na hladnije, mogu biti ozbiljno ugrožavajuće po zdravlje. Prilikom izlaska iz rashlađenog prostora na visoku spoljnu temperaturu dolazi do naglog širenja krvnih sudova i pada pritiska, a time i smanjena oksigenacije srčanog mišića te posledičnih anginoznih tegoba i sličnih neželjenih ishoda u vidu kolapsa ili pravog srčanog udara – kazala je dr Jandrić.
Prema njenim rečima, temperatura rashlađivanja optimalno bi trebalo da bude od 5 do 7 stepeni niža od spoljne, a eventualno deset stepeni kada su napolju temperature oko 40 stepeni, što sve zavisi od veličine prostora koji se rashlađuje, vrste i starosti uređaja, prisutnosti ljudi u prostoru i drugih faktora. Takođe, povremeno u toku dana je potrebno i provetriti prostorije jer vazduh samo cirkuliše, a ne ulazi svež.
– Kada govorimo o osetljivim populacijama, pre svega na bebe, decu i starije osobe, odnosno kardiovaskularne pacijente, treba obratiti posebnu pažnju, jer je kod beba mehanizam termoregulacije nepotpuno razvijen, odnosno često van kontrole kada su u pitanju stariji. Usled neadekvatne upotrebe rashladnih uređaja, koja može da se dešava i u prevoznim sredstvima, pacijenti često opisuju glavobolju, suvoću i peckanje očiju i grla, suv kašalj, što su posledica isušenosti vazduha, a mogli bi se rešiti češćim provetravanjem i unosom dovoljne količine tečnosti. Ono što još od simptoma može biti povezano sa rashladnim uređajima su bol u sinusima, ukočenost vrata, bolovi u leđima, koji nastaju zbog direktnog izlaganja hladnom vazduhu – istakla je dr Jandrić.
Što se tiče održavanja klima-uređaja, bitno ih je redovno čistiti, i to jednom godišnje, a filteri se mogu prati i više puta u sezoni jer mogu biti izvor raznih infekcija svih nivoa respiratornog trakta.
– Po pitanju spavanja pod klimom u današnje vreme gotovo da i nema opcije da bar ponekad to bude neizostavno, ali tada treba staviti u tzv. „sleep mode“, koji je tiši i manje spušta temperaturu. Takođe, klimu treba postaviti na najveću temperaturu koja još hladi i koliko god je moguće, spavati u drugoj prostoriji. Uz sve to, što bi naše bake rekle, treba prebaciti nešto preko krsta da se ne ozebe na tu vrućinu – savetuje dr Aleksandra Jandrić
T.S.
Foto: 1. Dr Aleksandra Jandrić
