U utorak je u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” upriličeno svečano otvaranje izložbe „Sedam veličanstvenih” – sedmorice stvaralaca koji su, svaki na svoj način, oblikovali lice moderne umetnosti i obeležili epohu francuske i svetske likovne kulture: Eduarda Manea (1832–1883), Kloda Monea (1840–1926), Pjera-Avgusta Renoara (1841–1919), Pola Sezana (1839–1906), Pola Gogina (1848–1903), Henrija Matisa (1869–1954) i Žana Koktoa (1889–1963).
– Njihove sudbine i stilovi se ukrštaju i razilaze, ali zajedno čine snažan narativ o rađanju savremene umetnosti između realizma, impresionizma, postimpresionizma, fovizma i simbolizma. Povezuje ih Pariz kao umetnički centar epohe, ali i duhovna sloboda, raskid sa akademizmom i žudnja za novim jezikom umetnosti. Svi oni, bilo da su se direktno susretali ili kroz dela uticali jedni na druge, čine lanac stvaralačke evolucije u kojem svaki prsten osvetljava sledeći. Njihov značaj se ne meri samo umetničkim dometima, već i dubokim otiskom u kolektivnom vizuelnom pamćenju sveta. Izložena kolekcija od 31 umetničkog dela, pretežno litografija, otkriva manje poznato, ali podjednako fascinantno lice ovih umetnika. Grafike potiču iz privatnih kolekcija što ovom predstavljanju daje ekskluzivni i intimni karakter. One su trag ruke velikih majstora u najneposrednijem obliku – crtačkom, spontanom, često lirskom. Ova izložba nije samo omaž sedmorici veličanstvenih. Ona je poziv da kroz njihove grafike ponovo po gledamo temelje modernizma i prepoznamo njegovu neugaslu iskru – navedeno je u tekstu kataloga izložbe.
O impresionizmu, umetnicima, spektru slikarkih elemenata koji su ovi umetnici koristili nadahnuto je i zanimljivo govorila urednica programa u Kulturnom centru Slađana Dragičević Trošić a potom proglasila izložbu otvorenom.
Producent izložbe je Mihajlo Nestorović. Postavka će trajati do 20. marta.
T. S.
