- Dugotrajan period veoma visokih temperatura ima nepovoljan uticaj na javno zdravlje stanovništva
Od početka toplotnog talasa, koji ne jenjava od 31. jula, Sombor je bio u samom vrhu gradova u Srbiji sa najvišom izmerenom dnevnom temperaturom. Prema podacima lokalnih meteorologa, najtopliji dan bila je sreda, 5. avgust, kada je izmereno 39.3 stepena, a ni tokom ostalih dana temperature se nisu značajno smanjivale, te su se kretale od 38 do 39 stepeni Celzijusa.
Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da dugotrajan period veoma visokih temperatura ima nepovoljan uticaj na javno zdravlje stanovništva, te da dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva. Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom. Upravo ovim navodima svedoče i podaci Službe hitne medicinske pomoći, koji govore da je broj intervencija od početka toplotnog talasa porastao.
Povećan broj poziva Hitnoj pomoći
Prema rečima načelnika HMP dr Dejana Spasića, od početka toplotnog talasa ekipe su intervenisale zbog padova, kolapsa, ali i nažalost smrtnih ishoda. Najugroženiji su, prema njegovim rečima, hronični bolesnici i starije osobe.
– Veći broj stanovnika pridržava se naših saveta, a to je da u periodu od 10 do 18 časova ne borave na otvorenom, da unose dovoljno tečnosti, sa posebnim naglaskom na tečnost bogatu elektrolitima, jer sama voda nije dovoljna, kao i da unose laganu hranu. Ipak, jedan manji broj stanovnika ne pridržava se ovih preporuka i tako rizikuje neku ozbiljniju zdravstvenu komplikaciju – rekao je dr Spasić.
Dodao je da je ekipu HMP potrebno pozvati kada se primeti neko odstupanje od standardnog zdravstvenog stanja, ali i još jednom apelovao na sve sugrađane, a posebno starije i hronične bolesnike, da se pridržavaju mera opreza i tako sačuvaju svoj život i zdravlje.
Takođe, osim pomenutih mera opreza tokom ekstremnih vrućina, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, navode da ukoliko je izlazak u periodu od 10 do 18 časova neophodan, potrebno je nositi laganu odeću svetlih boja, šešir ili kapu sa širokim obodom, naočare za sunce, kao i nanositi kremu sa zaštitnim faktorom (30+) najmanje pola sata pre izlaganja suncu, uz ponovno nanošenje na svaka dva sata.
– Treba izbegavati naporne fizičke poslove i treninge. Ako se ipak moraju obavljati, preporučuje se da to bude u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru. Bebe i mala deca ne bi trebalo da borave napolju tokom najtoplijeg dela dana. Trudnicama se savetuje da izbegavaju duži boravak na suncu, da uvek imaju flašicu vode i prave češće pauze u hladu. Starije osobe takođe bi trebalo da izbegavaju boravak na otvorenom u vreme ekstremnih vrućina. Životni prostor treba održavati rashlađenim, idealno ispod 32 stepena tokom dana i 24 stepena noću. To se postiže provetravanjem noću i u ranim jutarnjim časovima, dok tokom najtoplijeg dela dana treba zatvoriti prozore i spustiti roletne. Preporučuje se i isključivanje nepotrebnih električnih uređaja, kao i izbegavanje kuvanja. Pri upotrebi klima-uređaja, termostat treba podesiti na 27 stepeni, uz korišćenje ventilatora – navedeno je u preporukama „Batuta“.
Kraće radno vreme pojedinih ustanova
Usled jakog i dugotrajnog toplotnog talasa pojedine javne ustanove i privatne firme skratile su radno vreme. Osim ostalih, po izmenjenom radnom vremenu zbog visokih temperatura radiće i Gradski muzej Sombor. Kako navode u ovoj ustanovi kulture, odluka je doneta sa ciljem da se posetiocima obezbede bezbedniji i prijatniji uslovi za boravak u muzejskim prostorijama tokom najtoplijeg dela dana. Prema novom rasporedu, muzej će od utorka do petka biti otvoren od 8 do 12 časova i od 18 do 21 čas, dok će subotom i nedeljom posetioci izložbene postavke moći da obiđu od 9 do 13 časova. Ponedeljkom Gradski muzej neće raditi za posetioce.
Besplatan prevoz do bazena, voda na kupalištima korektna
Za sve one koji beg od vrelih dana žele da pronađu pored vode, moći će to da urade na bazenu u Kljajićevu, do kojeg su Sportski centar „Soko“ i Grad Sombor, obezbedili besplatan prevoz. Kako su naveli iz ove ustanove, prevoz će biti obezbeđen sa polascima sa stajališta ispred Sokolskog doma u 9, 12 i 15.30 časova, a povratak iz Kljajićeva (kraj vožnje – stajalište ispred Gradskog muzeja) je u 12.30, 16 i 19 časova svakog vikenda (petak, subota, nedelja ) do daljeg.
Za one koji preferiraju kanalsku vodu, usled rekordnog niskog vodostaja na Gradskom kupalištu „Štrand“ moći će tek da se pokvase, ali i da ne brinu za kvalitet vode, koji je prema analizama Zavoda za javno zdravlje Sombor korektan.
– Zavod za javno zdravlje Sombor sprovodi ispitivanje kvaliteta površinskih voda na teritoriji Grada Sombora u skladu sa dinamikom, a uzorkovanje površinskih voda tokom sezone kupanja vrši se jednom nedeljno na lokacijama: Veliki bački kanal (VBK) – Staparski most, Tromeđa i PIK i kupalištima Baračka, Šebešfok, Korlatoš, Kanalska obala i „Štrand“ Sombor. U periodu 27. do 31. jula, uzorkovane su površinske vode na teritoriji grada Sombora i rezultati urađenih analiza pokazuju da kvalitet površinskih voda odgovara II/III klasi voda, u skladu sa Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje. Vode II/III klase mogu se koristiti za sportove na vodi, rekreaciju i gajenje manje plemenitih vrsta riba. Zbog niskog vodostaja reke Dunav nizak je vodostaj i na Velikom bačkom kanalu i kanalu Bezdan – Vrbas, koji građani koriste za rekreaciju, pa naglašavamo potrebu da i pored korektnog kvaliteta preostale vode u kanalima, građani obrate dodatnu pažnju i samostano odluče da li će ili neće koristiti kanale za rekreaciju s obzirom na to da je dubina vode smanjena, vidnjiv je mulj i veća količina vodene vegetacije koja pojedinim kupačima može predstavljati problem – navedeno je iz Zavoda za javno zdravlje Sombor.
Apel zbog povećanog rizika od požara na otvorenom
Posledice ekstremnih temperatura već su vidljive u više evropskih zemalja, uključujući Francusku, Španiju i Grčku, gde su veliki šumski požari prouzrokovali ogromnu materijalnu štetu, uništili značajne površine šuma i primorali veliki broj ljudi na evakuaciju. Tim povodom, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apelovalo je na građane da ne vrše nekontrolisano paljenje vatre prilikom izvođenja poljoprivrednih radova, da se odgovorno ponašaju prilikom boravka u prirodi, da ne pale vatru na otvorenom prostoru osim na mestima koja su za tu namenu predviđena, uređena i vidno obeležena, da ne bacaju opuške, staklenu ambalažu i druge predmete koji mogu izazvati požar u prirodi i pored puteva, kao i da, ukoliko uoče požar ili vatru na otvorenom prostoru, o tome odmah obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije.
S obzirom na aktuelnu meteorološku situaciju, Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naložila je korisnicima šuma koji gazduju državnim šumama, kao i subjektima koji vrše stručno-savetodavne poslove u šumama sopstvenika fizičkih lica, da preduzmu pojačane mere zaštite šuma od požara, u skladu sa planovima zaštite i važećim propisima.
Za vikend blago zahlađenje
Prema najavama lokalnih meteorologa, danas popodne očekuju se padavine. Prognozirano je da će popodnevni pljusak doneti blago zahlađenje, te da će se dnevne temperature kretati oko 34 ili 35 stepeni. Ipak, prema najavi ovo blago zahlađenje neće potrajati dugo, te se već od 10. avgusta vraćaju ekstremne temperature od 38 ili 39 stepeni.
