Još jedna u nizu predstava vrednih gledanja i više puta „Zašto se smeje?“ premijerno je izvedena u subotu na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor. Ovo je predstava o razumevanju i prihvatanju različitosti, o empatiji, toleranciji, suživotu. Predstava koja govori o važnoj temi, o životu osoba sa autizmom i njihovih porodica i pokreće čitav spektar emocija, te se neprestano kod publike prepliću sreća i tuga, suze i smeh. Predstava koja se gleda širom otvorenih očiju bez treptanja i predstava o kojoj ćete sa osmehom na licu i toplinom u srcu razmišljati danima posle dok je ponovo ne pogledate. Predstava koja će pomoći da (po)ostanemo bolji ljudi.
Proces rada na ovom autorskom projektu reditelja Đorđa Nešovića započeo je pre nešto više od dva meseca bez dramskog predloška i zajedničkim radom došlo se do pozorišnog čina u kojem se prepliću tri priče o tri dečaka koji imaju različit spektar autizma, o njihovim porodicama i životima. Polazna tačka bila je lična priča reditelja i odrastanje sa mlađim bratom koji je osoba sa autizmom.
– Bilo je izazovno, ušli smo u ovaj proces kao u neko otvoreno polje, bez napisanog dramskog teksta na početku. Tokom dva i po meseca smo dosta gledali filmove, pričali, čitali knjige, tražili šta je to što se i nas kao ansambla tiče u ovoj temi, i šta je to čime hoćemo da se bavimo u predstavi. Postepeno su se stvari otvarale, radili smo improvizacije i razne zadatke koje sam davao glumcima, pa su malo-pomalo stvari počele da se formiraju u predstavu. Ovo je stvarno specifičan proces po mnogo čemu, pre svega jer smo uzeli da se bavimo temom koja je meni bliska, jer je moj mlađi brat osoba sa autizmom, ali je i široko polje, i dosta toga ova tema može da obuhvati. Imam utisak posle premijere da je ovo ipak samo jedan delić svega što može da se kaže, ali se nadam da će taj delić nekome predstavljati puno više. Bilo je dosta emotivno i snažno na premijeri, i nadam se da predstava dopire do publike – rekao je Đorđe Nešović.
Kada ne znaš šta da radiš sa stvarnošću ti napravi predstavu
Snažno, moćno, teško, zanimljivo, toplo, kreativno… samo su neki od prideva kojima se može opisati ovaj komad.
– Kada jednom glumcu oduzmete najglavnije oružje, a to je glas, onda treba da imate vrlo dobru podlogu da biste mogli bilo šta da radite na sceni. Đorđe je stvarno bio nesebičan u otkrivanju i deljenju njegovih privatnih događaja i kako je živeti sa čovekom koji ima dijagnozu autizam. Od starta je bio sa nama otvoren i od samog početka se osećala atmosfera kao da je sve lepo, i kad smo spojili predstavu shvatili smo da, iako je teška, svi izađu sa nekom emocijom ljubavi, da je sve lepo, da nije ništa komplikovano, da živeti sa autizmom ima i zabavne strane. Velika je odgovornost da nekoga ne povredite, da neko ne shvati to na pogrešan način, ali smatram da je ova predstava toliki rolerkoster emocija da su na kraju svi shvatili poruku, a to je ljubav, ljubav za sve – smatra Aleksandar Ristoski.
U predstavi igraju: Srđan Aleksić, Danica Grubački, Ninoslav Đorđević, Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Miloš Lazić, Milijana Makević Mirkov, Ksenija Mitrović, Olgica Nestorović, Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Dragana Šuša. Dramaturg predstave je Slobodan Obradović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Lara Bunčić, kompozitorka Marija Balubdžić, za scenski pokret je zadužen Deneš Debrei, a za dizajn svetla Ivan Nikolovski.
– Ovo je moja peta saradnja sa rediteljem Đorđem Nešovićem. Uvek sam srećan kad dobijem poziv od njega. Svaki put kad radim sa njim to nekako izgleda lako kojom god temom da se bavimo. Šta god da je priča, pristupamo joj rasterećeno, ali naravno sa dozom ozbiljnosti, sa posvećenošću i predanim radom, i onda sve teče. Tako smo i ovde radili. Naravno, sve je bilo pažljivo zato što je odgovornost velika, posebno jer je ovo i Đorđeva lična priča – kazao je Miloš Lazić.
U predstavi su, pored dokumentarnih materijala i glumačkih improvizacija, korišćeni delovi romana „Deca“ Milene Marković i motivi iz knjige „Roditelji pišu“, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom.
Predstava „Zašto se smeje?“ u martu je na repertoaru 11. i 19. marta.
T. S.
Suze i smeh
Udruženje za podršku osobama sa autizmom „Maslačak“ od samog početka rada deo je autorskog projekta „Zašto se smeje?“, pa su glumci inspirisani susretima sa članovima ovog udruženja razvijali predstavu. Oni su takođe napravili svoju verziju plakata, koja je izložena u izlogu somborskog teatra.
– Utisci roditelja iz Udruženja su jako pozitivni. Veoma je bitno što smo napravili ovaj spoj da se malo bolje upoznamo i da glumci u neposrednom kontaktu steknu utisak kakva su naša deca. To im je pomoglo da naprave predstavu. Otvorili su nas kao knjigu na ovoj predstavi. Bilo je suza, smeha i radosti jer su nas prepoznali. Jako je važno što Udruženje ima podršku nekoga kao što je ovaj glumački ansambl i da uža i šira zajednica može da shvati kakva je problematika sa kojom se roditelji susreću. Ovo što smo dobili od glumaca je neprocenjivo. Toliko su dobro uradili predstavu, toliko su prepoznali porodični aspekt, da smo mi fascinirani. Mnogo nam znači ova predstava i hvala im jer će mnogi naši sugrađani imati benefite i koristi od ovoga – kazala je Slavica Menićanin iz Udruženja „Maslačak“.
Foto/Izvor: Milan Đurđević
