Poljoprivredna stručna služba „Sombor” u okviru projekta DaWetRest (Danube Wetlands and flood plains Restoration through systemic, community engaged and sustainable innovative actions) organizovala je 16. juna, u Edukativnom centru za poljoprivrednike, Eksploatacijski događaj o rezultatima projektnih aktivnosti na području srednjeg Dunava. Danijela Žunić, stručni saradnik iz oblasti zaštite bilja PSS „Sombor“, istakla je da sam projekat uključuje 12 institucija, 26 partnera i 20 pridruženih regija, i da su glavne teme bile rezultati monitoringa kvaliteta vode i zemljišta, određivanje biljnih zajednica i izrada strategije za sekvestraciju ugljenika.
– Ostali partneri koji rade na monitoringu biodiverziteta su takođe predstavili svoje rezultate. Najbitniji rezultati su lansiranje, odnosno aktivacija DaWetRest portala, gde će biti svi rezultati monitoringa i gde će i javnost moći da vidi šta je urađeno. Od konkretnih podataka imamo i restauraciju Lorencovog Dunavca, koju su započele „Hrvatske vode“, a posle tri godine su dobili dozvolu da uđu u to zaštićeno područje, i dosad je urađeno oko 200 metara restauracije, a očekuje se do kraja godine oko 1.800 metara da se očisti rukavac – rekla je Žunić.
Kako nam dalje priča, zadatak PSS „Sombor“ posle te restauracije je da se opet uradi monitoring kvaliteta zemljišta i vode, da bi se videlo koliko je došlo do samog poboljšanja kvaliteta. Na ovom događaju, predstavljen je i biznis model upravljanja tim močvarnim područjem, kao i prezentacija „sestrinskih“ projekata DaWetRest-a. Što se tiče kvaliteta vode, PSS „Sombor“ ima pet tačaka monitoringa koje rade, i iako su male udaljenosti između lokaliteta, nijedan lokalitet nije isti.
– Ono što povezuje lokalitete je glavni parametar kvaliteta vode, a to je rastvoreni kiseonik, gde su uglavnom niske koncentracije kiseonika. Cilj nam je da spojimo sam rukavac sa tokom Dunava kako bismo obezbedili novi priliv sveže vode, povećali oksigenaciju i aktivnost vodenih organizama, poboljšali stanje populacije ptica močvarica i samog zoobentosa. Što se tiče kvaliteta zemljišta, to je aluvijalno karbonatno zemljište, gde ima veliki sadržaj karbonata, što je karakteristično za ovaj tip zemljišta. Radili smo ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta, stabilnosti strukturnih agregata, teških metala, analizu Ph vrednosti, kalcijum-karbonata, humusa, azota, fosfora i kalijuma. Tu postoji nizak postotak humusa jer su to poplavna područja, voda dolazi i odlazi i time ispira organsku materiju, pa dolazi do smanjenja količine humusa – objasnila je Žunić.
Što se tiče ispitivanja biljnih i vodenih zajednica, detektovali su sve biljne vrste koje se nalaze u okolini samih rukavaca.
– Prošle godine smo imali zanimljive biljne vrste – trapa natans i salvinia natans, koje su se prenamnožile u samom rukavcu jer su imale povoljne uslove. One su zaštićene Bernskom konvencijom, i nakon mesec i po dana od zarastanja rukavca, njih više nije ni bilo – kazala je Danijela Žunić.
