Učenici petog razreda Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ su 30. marta imali čast da budu u ulozi domaćina na književnoj radionici koja je naslovljena „Domovina je kao pesma“. Ugostili su učenike Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Stapara i Gimnazije „Veljko Petrović“ iz Sombora. Radionicu je realizovala nastavnica srpskog jezika i književnosti Marija Haler. U jednoj dinamičnoj i interaktivnoj radionici posvećenoj pojmu domovine, učenici su imali priliku da kroz književnost, diskusiju i lična razmišljanja istraže šta ovaj složeni pojam zaista znači. Čas je započeo jednostavnim, ali snažnim pitanjem: „Šta za mene znači domovina?“ Učenici su zapisivali svoje asocijacije, a odgovori poput porodice, jezika, tradicije, slobode i zemlje ubrzo su ispunili tablu, stvarajući „oblak pojmova“. Već u uvodnom delu bilo je jasno da učenici domovinu ne doživljavaju samo kao geografski prostor, već i kao duboko lični osećaj.
Nastavak časa bio je posvećen poeziji – analizi pesama „Moja otadžbina“ Alekse Šantića i „Domovina“ Dušana Vasiljeva. Kroz pažljivo odabrane stihove, učenici su se usredsredili na emocionalni doživljaj, prepoznajući različite tonove i poruke koje ova dva pesnika prenose. Organizovani u grupe, učenici su analizirali pesme iz različitih uglova – osećanja, pesničkih slika, poruka i ličnog doživljaja domovine.
Ovakav način rada omogućio je svakom učeniku da se uključi, bilo kao zapisničar, bilo kao prezenter, razvijajući timski duh i kritičko mišljenje. Posebno zanimljiv deo časa bio je predstavljanje rezultata, gde su učenici u kratkim izlaganjima iznosili svoje zaključke, dok su ostali dopunjavali i postavljali pitanja. Na ovaj način stvorena je živa razmena ideja i različitih perspektiva. Kratka, ali sadržajna debata otvorila je pitanje da li je domovina mesto ili osećaj, a učenici su stava da je domovina iznad svega osećaj pripadnosti.
Čas je završen inovativnom aktivnošću „mapiranja simbola domovine“. Učenici su na papirićima ispisivali simbole koji za njih predstavljaju domovinu – od zastave i jezika do porodice i knjige – i zajedno formirali jedinstvenu „mapu“. Kao poseban detalj, svaki učenik je dobio malu kovertu sa simbolom – strofom rodoljubive pesme, kao lični podsetnik na sopstveni doživljaj domovine. Ovakvim pristupom ostvareni su važni obrazovni ciljevi: učenici su produbili razumevanje književnih dela, razvili sposobnost analize i kritičkog mišljenja, ali i povezali temu sa sopstvenim iskustvom.
Radionica je pokazala da nastava književnosti može biti prostor aktivnog učešća, dijaloga i ličnog izražavanja – mesto gde domovina prestaje da bude apstraktan pojam i postaje deo ličnog identiteta svakog učenika. Svojim tumačenjem pesama učenici su pokazali kako domovina nije samo reč, nego je i njihova lična priča.
Marija Haler
