Nijedan dan od početka godine nije prošao, a da se ne čuju sirene vatrogasnih vozila na ulicama grada. Veliki broj požara u gradu i okolnim mestima doveli su do toga da somborski vatrogasci imaju i po nekoliko poziva građana dnevno, a o uzrocima i o tome kako treba postupiti u slučaju požara, razgovarali smo sa Žarkom Dmitrovićem, komandantom Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor.
- Koliko je požara zabeleženo od početka godine na teritoriji grada Sombora i koliko intervencija su imali somborski vatrogasci?
– Pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor od početka godine imali su ukupno oko 100 intervencija, od kojih je 80 požara, 12 tehničkih intervencija, četiri tehničke intervencije u saobraćaju, kao i četiri dežurstva. Od početka 2026. godine najviše požara bilo je na građevinskim objektima i to su uglavnom požari vezani za grejnu sezonu. Požari na građevinskim objektima su bili uglavnom srednjeg inteziteta uz nekoliko većih i kompleksnijih intervencija. Jedan od primera je požar na stambenom objektu u Staparu, gde je gorela unutrašnjost stambene kuće i tom prilikom su dva lica spasena. Na toj intervenciji, uz profesionalnu vatrogasnu spasilačku jedinicu Sombor, učestvovao je i DVD Stapar, koji su zaista odmah reagovali. Početkom marta je bila veća intervencija u Telečkoj, prilikom koje smo gasili požar koji se proširio sa pomoćnih objekata na stambeni u površini od oko 300 m2. Na intervenciji su nam pomogli DVD Telečka i DVD Kljajićevo.
- Koji su bili najčešći uzroci požara?
– Najčešći uzroci požara su nepažnja, kao i neočišćeni sistemi grejanja.
Razlog povećanog broja požara tokom grejne sezone su neispravni ili neočišćeni dimnjaci, nepažnja prilikom loženja peći na čvrsta goriva, ostavljanje uključenih grejalica bez nadzora, ostavljanje odeće ili drugih zapaljivih predmeta u blizini peći ili grejalica, preopterećenje elektroinstalacija i neispravni električni uređaji. Sve ove uzroke možemo svrstati u ljudski faktor, odnosno nepažnju ili nemar.
- Koja je procedura i kako treba postupati u slučaju da dođe do požara u kući ili stanu?
– U slučaju da primete požar apelujemo na građane da odmah o tome obaveste vatrogasno – spasilačku jedinicu na broj telefona 193 i slušaju savete vatrogasaca – spasilaca. Podsećamo građane da je prilikom poziva veoma važno da daju konkretne podatke o lokaciji požara: adresu, sprat i broj stana. Takođe, važno je da ostanete smireni, kao i da brzo reagujete – na taj način povećavate šansu da izbegnete povrede. Ukoliko je požar u jednoj prostoriji, ako je moguće zatvorite vrata te prostorije kako biste usporili širenje dima i vatre i isključite električnu energiju. Tokom požara nikada ne koristite lift zato što se u toku požara oslobađa gust dim koji sadrži mnoga otrovna isparenja koja brzo ispune okno i kabinu lifta, što prouzrokuje gušenje koje može dovesti do smrti. Ako je reč o požaru većeg obima, odmah napustite objekat, zatvarajući sva vrata za sobom i idite najkraćim i najbezbednijim putem. Spremite se za susret sa gustim dimom i vrelinom i ako imate vremena pre evakuacije, obujte cipele sa debelim đonom i prekrijte kožu dugačkom odećom da biste smanjili rizik od opekotina. Takođe, možete vezati krpe i peškire natopljene vodom preko nosa i usta. Ukoliko niste neposredno ugroženi požarom, najbolje je da ostanete iza zatvorenih vrata svog stana, a u slučaju da dim počne da prodire oko vrata, natopite peškire i krpe vodom, stavite ih oko štokova i ispred vrata kako bi sprečili prodor dima u stan. Ako je spoljašnji vazduh čist, izađite na terasu zatvarajući balkonska vrata za sobom i sačekajte da vatrogasci završe gašenje požara, jer ste u svom stanu najbezbedniji.
- Da li je potrebno najpre pokušati ugasiti požar ili odmah pozvati vatrogasce?
– Potrebno je odmah pozvati vatrogasce i evakuisati ukućane, a ako je požar manjeg obima, onda treba pokušati gašenje. Ako je požar većeg obima napustite stan zatvarajući sva vrata za sobom. Podsećamo da je prilikom evakuacije važno da se svi ukućani okupe u istoj prostoriji, jer postoji mogućnost da se deca iz straha sakriju. Tek kada su svi na broju, krenite ka izlazu. Napominjemo da nikada ne treba koristiti vodu da ugasite požar ako je on uzrokovan električnim instalacijama ili uređajima zbog rizika od strujnog udara, niti benzinom ili uljem jer voda može proširiti vatru.
U navedenim slučajevima koristite odgovarajući aparat za gašenje požara.
- Kako se ponašati da bi se izbegle povrede, opekotine i udisanje dima?
– Dim je jedan od najvećih uzoraka povreda i gušenja u požaru. Ako ne možete da napustite prostor savetujemo da ostanete nisko na tlu, s obzirom na to da je bliže podu – manje dima; prekrijte nos i usta komadom tkanine, po mogućnosti da bude vlažnom tkaninom, odnosno krpom.
- Da li ste od početka godine imali intervencije na požarima na otvorenom prostoru?
– Da, na području Zapadnobačkog okruga, bilo je požara na otvorenom. Od početka ove godine pripadnici VSB u Somboru intervenisali su na 19 požara na otvorenom prostoru.
M. R.
Odgovorno tokom grejne sezone
- Grejna sezona se polako primiče kraju, ali ipak još jednom podsetite građane na bezbedno ponašanje tokom hladnih dana.
– Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, apeluje na sve naše građane da budu odgovorni prema sebi, svojim porodicama i komšijama, da provere ispravnost svojih dimnjaka i peći na čvrsta goriva, da ne ostavljaju uključene grejalice bez nadzora, da ne preopterećuju elektroinstalaciju i da udalje nameštaj i drugi gorivi materijal od grejnih tela. Takođe, potrebno je da obrate pažnju i na određene mere bezbednosti tokom grejne sezone, a to podrazumeva da ne odlažu pepeo u plastične kontejnere i u blizini gorivog materijala, ne ostavljaju malu decu bez nadzora u prostoriji sa šporetom ili pećima koje imaju ložište na čvrsto gorivo ili električnom grejalicom, kao i da ne ostavljaju uključene električne uređaje bez nadzora (isključite električne uređaje kada izlazite iz kuće).
Spaljivanje trave i ostataka je zakonom zabranjeno
Zbog povećanog broja požara na otvorenom, koji su zabeleženi ove nedelje,
komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Sombor podsetio je da je spaljivanje trave, niskog rastinja i žetvenih ostataka na njivama zakonom zabranjeno.
– Zakon o zaštiti od požara zabranjuje spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka i za to je zaprećena kazna za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara. Ovim Zakonom zabranjeno je i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara. Za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena je kazna za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara – kazao je Žarko Dmitrović.
