Predstava koja traje oko šest sati i koja je celu Srbiju dovela u Sombor, „Semper idem“, u kojoj ceo ansambl i veliki broj spoljnih saradnika iz drugih gradova igra po nekoliko uloga na ponos našem glumištu, jedna je od onih za koju se redovno traži karta više. Premijerno je odigrana 23. novembra 2019. godine, povodom rođendana Narodnog pozorišta Sombor. Predstava rađena prema romanu Đorđa Lebovića u dramatizaciji Gorčina Stojanovića je počela u 18 časova i sastojala se od tri, odnosno četiri dela: „Od raja do pakla”, „Sazrevanje I”, „Sazrevanje II” i „Predskazanja/Veliki sunovrat”. Energija i emocija preplitale su se u svakoj sceni.
– Od samog početka rada, Gorčin je bio jasan da ovo ne može biti konvencionalna predstava od sat i po vremena. Mi smo se sa time složili. Znali smo da će predstava imati tri dela, kao i sam roman. Pred kraj rada, kako je postajalo jasno da imamo više od pet sati trajanja predstave, pričali smo o raznim opcijama. Da igramo kao „seriju“ u tri dana, da igramo samo nedeljom, sa pauzom za ručak… Razne opcije su nam padale na pamet dok nismo prelomili da igramo predstavu u dahu, sa tri pauze, uglavnom subotom, pa da vidimo kako će publika na to reagovati. Od same premijere, publika je reagovala oduševljeno. I danas, posle šest godina, jako smo ponosni na ovo naše čudo koje se rasproda u sat vremena i koje nam svima koji smo to veče u sali iznova donosi katarzu – ispričala je upravnica Narodnog pozorišta Sombor, Bojana Kovačević.
Od premijere pa do danas, ova predstava je odigrana više od 30 puta i imala više od 8.500 posetilaca. Osim u Somboru, po jednom je odigrana u Osijeku i Novom Sadu. Najčešća publika dolazi iz Beograda, a česti gosti su i drugi glumci, reditelji, pozorišni kritičari…
– Mnogo je naših ljudi koji žive u inostranstvu i često dobijam upite na društvenim mrežama kada će biti igrana predstava kako bi mogli na vreme da kupe avionske karte i dođu kući kako bi gledali „Semper“. Nama se na društvenim mrežama znaju javiti ljudi dan dva pre odigravanja predstave da jave da su ipak sprečeni da dođu i zamole nas da mi objavimo da hoće nekome da prodaju karte koje su mnogo ranije kupili. Na taj način pomognemo onima koji žele da je gledaju da dođu do te informacije da od nekoga mogu da kupe karte u poslednji minut. Publika kaže da im se dopada domaćinska atmosfera jer u pauzama ima čaja i kiflica – kazala je projekt menadžer Vanja Smiljić.
Veliki i zahtevan projekat
Ova predstava osvojila je važne nagrade na 65. Sterijinom pozorju: Sterijina nagrada za najbolju predstavu, Sterijina nagrada za režiju pripala je Gorčinu Stojanoviću, Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Marku Markoviću za ulogu Đorđa Lebovića, Nagrada za najbolju epizodnu ulogu pripala je Ivani V. Jovanović za ulogu Majke. Na 70. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine Specijalna nagrada za zajedničku igru ansambla.
– Kada smo počeli da radimo predstavu nismo mislili da će stvarno trajati šest sati. Mislili smo da će je reditelj Gorčin Stojanović skratiti. Bilo je zanimljivo raditi jer je specifična po svemu, projekat drugačiji od svih ostalih. Predstava je zahtevna i glumcima, i tehničarima, toncu, majstoru svetla, i dosta vremena treba da se sve pripremi pred igranje. Radim sam kao rekviziter i za pripremu mi treba sigurno šest sati. Kad se pravi repertoar, gleda se da se pre „Sempera“ ništa ne stavi, kako bismo imali dovoljno vremena da sve pripremimo. Kad igra „Semper“, ja ispraznim pola magacina, jer je puno potrebne rekvizite. Kad počne predstava, krupna (nameštaj) i sitna rekvizita (tanjiri, escajg, hemijske, upaljač) moraju biti na svojim mestima. Postoji čitav spisak potrebne rekvizite, među kojima je i potrošna (torte, kolači, sokovi…). Sve je jako povezano, posao je odgovoran, ako se neki predmet ne nađe tamo gde treba da bude, može cela scena da se upropasti. Ne sme biti greške – rekao je rekviziter Dejan Vuković, koji neprekidno već 26 godina radi u somborskom teatru.
Vreme za koje se karte rasprodaju meri se minutima
Čim se repertoar za naredni mesec objavi, karte „nestanu“, jer na društvenim mrežama pozorišta objave kad počinje prodaja karata za „Semper“. Tada dođe do zagušenja sajta i treba imati brze prste da bi se karta kupila.
– Što se tiče „Sempera“, biletar tu nema tehničkog posla gotovo ništa, jer se sve karte rasprodaju odmah onlajn. Ono što je moja muka, tokom mesec dana, je da prve tri nedelje objašnjavam publici kako da kupe karte, a četvrtu se izvinjavam što ih nisu uspeli kupiti. Svakodnevno neko zove da se informiše kako da dođe do karte. Najviše zovu iz Beograda, Novog Sada, potom iz unutrašnjosti, iz Kragujevca, a od kako je bio Miljenko Jergović i objavio tekst o predstavi, zovu nas iz Zagreba i Osijeka. Suboticu, Vrbas, Kulu tu ne ubrajam, oni se podrazumevaju jer nam je odatle redovna publika. Publika ima i dodatna pitanja i potrebe, pa traže od mene često i preporuku za smeštaj, gde da jedu, šta da vide, pa im i oko toga pomažemo, pošto je nama u cilju da nam publika bude zadovoljna – rekao je biletar Srđan Filipović.
– Do karata za predstavu je jako teško doći, često ne uspem da rezervišem karte. Tri puta sam je do sada gledala i sad ću 27. februara i četvrti put. Dolaze mi prijateljice iz Beograda, i sa njima gledam. One ne uspeju da kupe karte preko interneta, pa ja onda dođem i kupim. Imam ih još desetak koje žele da dođu na predstavu, prespavaju ovde i provedu vikend – kazala je Spomenka Menđan koju smo zatekli na biletarnici.
U realizaciji ove predstave učestvuje oko pedeset ljudi, svako zna svoj posao, svoje mesto oko scene, nema „sudaranja i gužvanja“ iza scene.
– Zakazivanje „Sempera“ nije lako kao što publika možda misli. Organizacija ove predstave zahteva veliki i složen posao, jer u njoj igra 20 glumaca, od kojih je osam gostujućih, i treba naći zajednički slobodan termin jer su glumci zaposleni i u drugim pozorištima u Srbiji, pa treba uskladiti sve repertoare. Prvo se kontaktiraju gostujući glumci, a onda članovi ansambla, po nekoliko puta proveravamo termine i sve mora biti precizno određeno, da ne dođe do preklapanja. Kada svi potvrde termine, zakazujemo igranje. Put je malo teži, ali je uzbudljiv. Potom sledi sastanak koordinacije svih pozorišta u Srbiji, tako da nikad ne možemo reći termine po nekoliko meseci unapred već samo za prvi naredni mesec – objasnili su organizatori Vladimir Broćilović i Vesna Vranješ.
U knjižari „Laguna“ saznali smo da je prodaja knjige „Semper idem“ konstantna od 2019. godine, od kad je ova knjižara otvorena.
– Knjiga „Semper idem“ je broj jedan – najprodavanija knjiga u Somboru i na top listi je konstantno. Ona je apsolutni hit. Takođe, je prema izboru knjižara, proglašena za knjigu koja se najviše preporučuje u knjižarama u Srbiji – kazali su u knjižari.
T. S.
