Prema najnovijoj analizi NALED-a, zasnovanoj na podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je tokom 2025. godine podneto ukupno 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za šesto odsto više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti. Ipak, kako je navedeno, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97 odsto u 2024. na 94,6 odsto u 2025.
Analiza NALED-a, pokazala je da su najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju Sombor, Sremska Mitrovicai Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Apatin, Bogatić i Ćuprija, a u najboljih deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac.
Saopšteno je da je najveći porast zabeležen kod potražnje lokacijskih uslova, za koje je podneto 20.923 zahteva, što je gotovo osam odsto više nego 2024. godine i rekord u poslednjih pet godina. Najbolji rezultati, kako je objavljeno, ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.
Sve lokalne samouprave su, u proseku, izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dana, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokovima, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana. Na upotrebne dozvole se čekalo u proseku 13 dana, a na građevinske osam.
Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenja su izraženija u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto). Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku 8,5 dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko 10 dana. Takođe, objavljeno je da izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U oko 11,7 odsto slučajeva podneti zahtevi su vraćeni na doradu, a procenat dorada je nešto veći u gradovima nego u opštinama.
Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga, uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a. Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvede digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-Prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.
