Sportski legat somborskog Gradskog muzeja bogatiji za trofej relija „Sutjeska“

27.09.2026.

Sportski legat Gradskog muzeja Sombor od prošle nedelje bogatiji je za jedan od najznačajnih trofeja u automobilizmu, a reč je o peharu relija „Sutjeska“, koji se svake godine vozio u bivšoj Jugoslaviji i čiji je pokrovitelj bio predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Pehar „Sutjeska“ Gradskom muzeju poklonili su nekadašnji članovi Auto-moto kluba „Magnet“, koji su čak sedam puta osvajali ovu trku, a inicijator je bio jedan od najuspešnijih vozača ovog kluba Karlo Roža.

– Reli „Sutjeska“ bio je prestižna trka u bivšoj Jugoslaviji, koju smo osvajali šest puta, a prelazni pehar darovao je drug Tito. Kada smo ga osvojili i sedmi put, pehar je ostao u našem trajnom vlasništvu. Velika želja mi je bila da ovaj pehar ostane u Somboru u Gradskom muzeju, kao podsećanje na sve uspehe kluba, jer ipak smo mi predstavljali naš grad i vozili punim srcem za Sombor. Bili smo sjajna ekipa i među najboljim klubovima u državi – kazao je Karlo Roža.

Trke u krvi

Za ljubitelje automobilizma na prostoru nekadašnje Jugoslavije, somborski Auto-moto klub „Magnet“ zauzima posebno mesto. Klub je osnovan 1946. godine, a Roža se seća i svih klupskih kolega, ali i njegovih velikih rivala iz Sombora i drugih gradova.

– Moj otac je još 1953. godine vozio ulične trke u Somboru i pored njega sam i zavoleo ovaj sport. Najpre smo vozili motore i trkali se s njima, a većina mojih prijatelja bili su vozači i mehaničari. Za vozačku dozvolu B kategorije položio sam 1964. godine i od tada sam i postao član kluba. Vozio sam sve do 1987. godine i osvojio sam više od sto pehara i medalja. Moji najveći rivali iz Sombora bili su Atila Jožef, Stevan Vlošah, Stevan Kolar, Stevan Kočiš i Jovan Valihora, tu su još bili i Arok Laslo iz Kanjiže, Tomislav Jugović i Dušan Banjeglav iz B. Topole, Mirko Santrač iz B. Palanke, Mihajlo Šelenba iz Bečeja, Franjo Končar iz Titograda, Dubravko Čikor iz Dubrovnika, Zadravec Žignić, Predan Gluhak, Juraj Radovanović, Marijan Horvatović i Antun Laušin iz Zagreba. Sa Zagrepčanima sam se i najviše trkao i mahom ih pobeđivao, a sada ih pozdravljam – kazao je Roža.

Od „fiće“ do „mini morisa“

Prvi automobil koji je Roža kupio i sa kojim se trkao bio je „fića“, a potom je prešao na „varburga“. Ipak, najviše trofeja i najviše uspeha imao je sa svojim trećim automobilom „mini morisom“, koji je vozio punih 13 godina.

– Od 200 trka na kojima sam učestvovao, možda u svega pet nisam bio među prva tri vozača. Vozili smo po celoj Jugoslaviji, ali smo se takmičili i u Mađarskoj. Ovaj pehar koji je od danas u muzeju osvojili smo 4. jula 1984. godine, a u trci je učestvovalo 36 ekipa i sve smo ih pobedili. Ekipu „Magneta“ činilo je desetak vozača, a ja sam vozio „mini moris“. Sa njim sam za 13 godina osvojio oko 70 pehara i medalja – priseća se Roža.

Porodično nasleđe

Karlo Roža se osim automobilizmom, izvesno vreme bavio i borilačkim sportovima. Dok je radio u vojnoj policiji, uspešno je trenirao boks i džudo. Gledajući svog oca, njegova ćerka zavolela je trke i pune dve godine vozila je motor „tomos“ i takmičila se u moto-sportu. S druge strane, njegova unuka je punih pet godina vozila karting, a kasnije se pronašla u džudu.

Moja unuka Sajonela Krga postigla je sjajne rezultate u džudu. Bila je pionirski prvak Jugoslavije, prvakinja Evrope i čak tri puta vicešampionka sveta. Na to sam danas posebno ponosan – istakao je Roža.

„Opasan“ povratak kući

Automobilizam je opasan sport, posebno kada se ima na umu da u svakom momentu može da se desi kvar, sudar ili neka druga nepredviđena situacija na stazi. Ipak, za Karla Rožu „opasniji“ je bio jedan povratak kući, nego sama trka.

– Desilo mi se jedne godine da mi se auto pokvario tri dana pred trku i to ni manje ni više nego baš pred „Sutjesku“. Bio je baš veliki kvar i trebalo je sve izmenjati, a vremena je bilo malo. Moja supruga je tada bila izričito protiv toga da idem, a ja sam naravno morao da odem. Tri dana i tri noći smo popravljali auto i na kraju sam završio popravku oko 5.30 ujutru, a na trku sam krenuo u 6 sati. Ona mi je tada „zapretila“ da se ne vraćam, toliko je bila ljuta. Te godine uspeo sam da osvojim trofej i kada sam ušao u svoju ulicu i osetio miris paprikaša, znao sam da mi je oprošteno – ispričao je Roža.

Vanserijski rezultati u nasleđe

– Trebalo je dosta vremena da se dođe do ovog trofeja, ali zavaljujući kapitenu ekipe koja je ostvarila ove vanserijske rezultate, uspeli smo da na kraju dobijemo ovaj značajan predmet za naš legat. Mi ćemo ovaj trofej čuvati kao sećanje i nasleđe koje je AMK „Magnet“ ostavio svojim vanserijskim sportskim rezultatima, upisanim zlatnim slovima u istoriju somborskog sporta – kazao je, osim ostalog, direktor Gradskog muzeja Sombor David Firanj tokom primopredaje pehara.