Mladen Radaković, dugogodišnji Kanađanin, ali u srcu još Somborac, ovog septembra prisustvovao je obeležavanju 108. godina od proboja Solunskog fronta. Poziv da prisustvuje velikom komemorativnom skupu stigao mu je od Jelene Vujić Obradović, generalne konzulke Srbije u Solunu, a povod je bio izuzetan: Radaković je muzeju na Zejtinlinku predao u trajno vlasništvo zastavu koju su građani Tulona poklonili Šestom pešadijskom puku.
Bio je to završni i svečani čin jedne dugotrajne procedure u kojoj je čitav niz ljudi pokazao ne samo dobru volju, već i spremnost da sačuva trag naše slavne prošlosti, jer je zastava gotovo i bukvalno išla od ruke do ruke pojedinaca, koji nisu dozvolili da se ovaj delić naše istorije nepovratno zagubi. A da priča o tome dođe do javnosti, pobrinuo se Dejan Mrkić, koji je kao višegodišnji saradnik Istorijskog arhiva u Subotici prepoznao vrednost ovakvog čina, koji mu je na povratku iz Grčke ispričao njegov prijatelj Mladen Radaković.
Vojnici Šestog pešadijskog puka prešli su Albaniju i oporavljali se na Krfu. U tim godinama stradanja građani francuskog grada Tulona poklonili su ovom puku trobojku. Sada nije moguće rekonstruisati šta se sa tom zastavom dešavalo, ali prvi trag o njoj pojavljuje se pre dve godine i to u Halifaksu, u provinciji Nova Škotska, u lučkom gradu na istoku Kanade, kuda su stizali brodovi sa emigrantima iz celog sveta.
– Nekada davno prešla je okean, verovatno u prtljagu jednog od naših iseljenika koji ju je zadržao za sebe, a kada je njegovo vreme prošlo, pažljivo je čuvana sve dok njen poslednji vlasnik u Kanadi više nije znao o čemu se konkretno radi. Mada ju je svojevremeno nabavio u antikvarnici, očigledno se nije previše zainteresovao, već je jednog dana oglasio njenu prodaju na društvenoj mreži Fejsbuk – zabeležio je Dejan Mrkić neobično putovanje naše zastave.
– Kada je postavio oglas, Kanađanin je u stvari poklanjao staru zastavu onome ko se prvi javi, što se ubrzo i desilo. Ipak, ovaj oglas primetio je i jedan Francuz koji živi u Kanadi, Žan-Fransoa Bondon, Francuz koji je služio vojsku, učio o starim ratovima, što je bilo dovoljno da shvati čija je trobojka i kom vremenu pripada – kaže Mrkić. Dalje su se u priču, umesto trgovine umešali poznavanje i ljubav prema istoriji i prijateljstvo dva čoveka koje je život spojio u Kanadi. Žan-Fransoa Bondon nije se prvi javio na oglas, te je zastava Tulona poklonjena našem Šestom pešadijskom puku već promenila vlasnika. Priča dalje kaže da je Fransoa bio uporan u želji da dođe do stare srpske trobojke. Francuz je ubedio prethodnog vlasnika da mu dâ adresu čoveka kojem je poklonio zastavu, ne bi li se možda sa njim pogodio.
– Začudo, novi vlasnik takođe nije video vrednost u pomenutom antikvitetu. Fransoa mu je dao sto kanadskih dolara i tako najzad došao u posed željenog predmeta. Zastavu nije želeo za sebe, već za svog prijatelja Mladena Radakovića, Somborca koji već više od dve decenije živi u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama – priča nam Dejan Mrkić kako je u stvari njegov prijatelj došao do zastave. A Mrkiću je poznata i šira slika o njihovom prijateljstvu:
– I Bondon i Radaković decenijama žive u Kanadi, prijatelji su, kolege i obojica su pitomci vojnih škola, i sada su u rukama imali i jednu staru zastavu kao svedočanstvo savezništva dve vojske i dva naroda u teškim danima Velikog rata. Na platnu se nalaze reči: „La population Toulonnaise au 6 Regiment; Infanterie Serbe“ – „Građani Tulona 6. pešadijskom puku srpske vojske.“ Pišući o ovom događaju sam Mladen Radaković ovako svedoči: „Moj dugogodišnji prijatelj Žan-Fransoa Bondon pre dve godine je pronašao ovu zastavu, prepoznao je boje i video natpis na francuskom. Kupio ju je kao poklon meni za Božić. Kada smo istražili o čemu se radi, došli smo do zaključka da zastava ima istorijsku vrednost. Predložio sam mu da je ipak pošaljemo u Solun i predamo muzeju na Zejtinliku, gde bi bila pored onih kojima je namenjena. Naravno, moj drug je to sa oduševljenjem prihvatio“. On je, inače, nekoliko meseci pre toga posetio Spomen – kompleks srpskog vojničkog groblja na Zajtinliku i to je ostavilo dubok utisak na njega. Odluka je doneta u trenutku, ali onda se postavilo pitanje kako je i realizovati. Srećom, usledio je niz kontakata sa ljudima koji su cenili njegovu spremnost da deo naše istorijske baštine pokloni muzeju na Zejtinliku i bili su spremni da mu u tome pomognu. Prvo je na njegovo telefonsko raspitivanje službenica ambasade u Otavi ponudila da zastava u Evropu otputuje diplomatskom poštom. Osim toga, tadašnji ambasador Srbije, Dejan Ralević, pozvao je Mladena Radakovića i njegovog francuskog prijatelja na prijem u naše poslanstvo. Nakon leta na relaciji Toronto – Beograd, zastava je smeštena u Ministarstvo spoljnih poslova, a za njeno dopremanje do Soluna bio je zadužen gospodin Mateja Gavrilović iz ministarstva. Nakon toga usledio je i poziv Jelene Vujić Obradović, generalne konzulke Srbije u Solunu, da i Bondon i Radaković prisustvuju obeležavanju 108. godišnjice
Solunskog fronta, koje je održano 26. septembra – kazao je Mrkić.
– Poziv je bio upućen i mom drugu Žan-Fransoa Bondonu – kaže Mladen Radaković – ali on nije mogao doći zbog smrtnog slučaja u porodici. Sam čin primopredaje zastave bila je poslednja tačka programa ispred spomen-kosturnice. Konferansije je završio govor sa “Živela Francuska, živela Srbija“ – ispričao je Radaković.
Emotivni završetak putovanja koje je započeto zahvaljujući poznavanju istorije i vrednosti stvari koje bi možda neko manje upućen jednostavno bacio. Zbog toga je i Dejan Mrkić podelio priču o tome kako je spasena zastava u čijoj tkanini je sačuvano mnogo toga: svedočanstvo o jednom teškom vremenu i ljudima koji su u njemu pokazali hrabrost.
– Nismo poznati po tome kako čuvamo svoje materijalno nasleđe, baštinu koja svedoči o nama i našoj prošlosti. Srećom, postoje pojedinci koji posvećeno traže i čuvaju predmete važne za nacionalnu ili lokalnu istoriju. U ovom slučaju, ta kolekcionarska strast podudarila se i sa spremnošću većeg broja ljudi da jedno znamenje iz naše prošlosti bude sačuvano na dostojan način – kaže Dejan Mrkić.
Izvor: Aleksandra Isakov/Politika
Foto: 1. Mladen Radaković i Žan-Fransoa Bondon sa zastavom
- Mladen, zastava i počasni vod pitomaca na Zejtinliku
