- Trenutno je „Kozara“ najveće žarište afričke kuge svinja u celoj Srbiji i zbog toga se moraju poštovati sve mere kako se bolest ne bi prenela na domaće svinje ● Upravljač SRP „Gornje Podunavlje“, JP „Vojvodinašume“, ŠG „Sombor“ je dalo preporuku da se u šume i lovišta na prostoru rezervata ne odlazi bez preke potrebe
Afrička kuga svinja, koja je na području Zapadnobačkog okruga registrovana prošle godine, nanela je veliku štetu u lovištima „Apatinski rit“ i „Kozara“, kojima upravlja Šumsko gazdinstvo Sombor, a koji se nalaze u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Prema rečima dipl. inženjera šumarstva Aleksandra Prosenice, referenta za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo u Šumskoj upravi Apatin, populacija divljih svinja u lovištima je drastično smanjena, a bolest još uvek nije zaustavljena i širi se, mada manjim intenzitetom nego ranije.
– Afrička kuga svinja na području našeg okruga najpre je registrovana u opštini Odžaci. Zaraza se pojavila u „Kamarištu“ u februaru 2025, pa potom u Bogojevu, a onda u julu i u lovištu „Apatinski rit“. Bolest se prirodno širila prema Somboru i u lovištu „Kozara“ se pojavila u novembru. Trenutno je najveće žarište u celoj Srbiji upravo „Kozara“ i zbog toga se mora voditi računa da se poštuju sve mere kako se bolest ne bi prenela na domaće svinje. Ono što je pohvalno jeste da su ljudi razumeli kolika je opasnost od zaražavanja i za sada nijedan slučaj zaražavanja domaćih svinja nije zabeležen u somborskim selima – kazao je Aleksandar Prosenica.
Bez uranka u šumama
Zbog afričke kuge svinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je preporuku da se u šume i lovišta ne odlazi bez preke potrebe. Aleksandar Prosenica je apelovao na sve rekreativce, pešake, bicikliste i kampere da se uzdrže od odlaska u šume za 1. maj, kako ne bi rizikovali širenje zaraze.
– Iako afrička kuga svinja nije opasna po ljude, čovek je najveći prenosnik jer je dovoljan samo jedan kontakt sa virusom da se prenese na čizmama ili točkovima automobila. Virus afričke kuge dugo boravi u zemljištu, otporan je, zadržava se u kostima i drugim tkivima, a veoma je smrtan kako za divlje, tako i za domaće svinje. Poslovi koji moraju da se obavljaju u šumi, poput seče i pošumljavanja, sprovode se redovno u kontrolisanim uslovima i uz sve neophodne mere, ali preporuka je da se boravak u prirodi i nepotrebno kretanje po šumi izbegne. Ljudi koji imaju vikendice naravno da će ići da pokose i borave u svojim vikendicama, ali kampovanje i šatori ne treba da se postavljaju. Za prvomajski uranak imamo Veliki bački kanal, Tromeđu i druga lepa mesta, gde opasnosti od zaražavanja nema – objasnio je Prosenica.
U lovištima svega 5 – 10 % populacije divljih svinja
Osim u Srbiji, afrička kuga svinja zabeležena je i preko Dunava u Hrvatskoj, ali i uzvodno u Mađarskoj. Kako je objasnio Aleksandar Prosenica, to su otežavajuće okolnosti za oporavak populacije divljih svinja.
– Populacija divljih svinja u našim lovištima se drastično smanjila. Iako još uvek ne znamo tačne brojke jer virus još uvek vlada, iskustvo sa drugih područja koja su imala sličnu situaciju sa afričkom kugom svinja, je da u lovištima ostane svega ped do deset odsto populacije divljih svinja – rekao je Prosenica.
Ekonomski problem
U „Apatinskom ritu“ i „Kozari“ i ranije je bilo pojave klasične kuge svinja, ali ne i afričke kuge svinja, što je velika razlika. Prema rečima referenta za lovstvo u ŠU Apatin, populacija divljih svinja se uspešno obnavljala nakon zaraze. Kako je u pitanju nova bolest na ovim prostorima, ne zna se kada će se populacija divljih svinja oporaviti i u kojoj meri.
– Ne smemo izgubiti iz vida ni da je Zapadnobački okrug preuzeo primat najvećeg proizvođača svinjskog mesa u državi. Nekada je to bio Sremski okrug, ali je tamo bio isti problem pre tri godine i proizvođači svinja su se koncentrisali na naše krajeve gde je sigurnije. Trenutno se procenjuje da u našem okrugu ima oko 250.000 domaćih svinja i bila bi ogromna materijalna šteta kada bi se virus preneo u farme. Na svu sreću, to se nije desilo i sve velike farme sprovode biosigurnosne mere, ali isto tako i mali proizvođači. Nadam se da će tako i ostati – rekao je Aleksandar Prosenica.
M.R.
Kako prepoznati bolest?
Afričku kugu svinja nije teško uočiti kod zaraženih životinja, jer se simptomi lako prepoznaju. Obično zaražena svinja počinje da se ponaša potišteno, leži, ima povišenu temperaturu, izgubi apetit, otežano diše i kašlje. Takođe se mogu pojaviti hemoragije (krvarenja) po koži, posebno na ušima, stomaku i nogama, te povraćanje i proliv. Nažalost, za ovaj virus još uvek ne postoji vakcina i jedina mera je eutanazija zaraženih životinja. Svaku sumnju na bolest potrebno je odmah prijaviti veterinaru.
