Vest o novim brojnim hapšenjima u okviru „Armagedon“ akcije – velike i dugotrajne policijske operacije, koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, koja je usmerena na suzbijanje dečje pornografije, pedofilije i seksualnog iskorišćavanja dece putem interneta, protekle nedelje uzdrmala je celu Srbiju, ali i Sombor.
Kako je navedeno u policijskom saopštenju, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, a osim ostalih, u okviru ove akcije uhapšeno je i jedno lice iz Sombora. On se, kao i ostali uhapšeni, sumnjiči da je u dužem vremenskom periodu, putem DarkWeb-a preuzimao, čuvao i delio materijal nastao seksualnom eksploatacijom dece. Prilikom pretresa stanova osumnjičenih, na elektronskim uređajima pronađeno je više gigabajta fotografija i video-zapisa koji prikazuju tešku zloupotrebu dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od četiri do 14 godina, razvrstanih po uzrastu, polu dece i drugim parametrima.
Tim povodom, o problemu pedofilije, ugroženosti dece, načinima zaštite maloletnika, te o psihološkom profilu seksualnog predatora, razgovarali smo sa predsednikom Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igorom Jurićem.
Prema njegovim rečima, statistika je pokazala da su najugroženija deca ženskog pola, mlađa od 13 godina.
– Najugroženija su deca od deset do 13 godina, to je ciljna grupa, koja je, kada govorimo o pedofiliji, najinteresantnija seksualnim predatorima. U tom uzrastu su deca najlakša za manipulaciju, pogotovo ako su na društvenim mrežama – rekao je Jurić.
Kako je istakao, deca koja su često na društvenim mrežama jedna su ranjivih grupa, sa kojima pedofili mogu lako da manipulišu, pogotovo ako su ta deca zanemarena od strane svojih roditelja.
– Deca koja su na društvenim mrežama i koja dosta vremena provode na njima su deca koja su na neki način zanemarena u svojim porodicama. Govorim to vrlo otvoreno i stojim iza toga. Deca koja u tom uzrastu provode mnogo vremena na društvenim mrežama i na internetu, pokazuju da neko ne vodi dovoljno računa o njima. Samim tim što su zanemarena, njima je potrebna pažnja odrasle osobe, koja će im biti autoritet ili sigurno utočište, gde će se moći poveriti ili gde će biti deo neke grupe kojoj će pripadati. To predatori itekako znaju – kazao je.
Manipulacijom do cilja
Pedofili sa svojim žrtvama koriste veoma manipulativan način komunikacije, koji prema Jurićevim rečima može da traje i po nekoliko meseci, kako bi se zadobilo potpuno poverenje maloletnika.
– Predatori na društvenim mrežama prave lažne profile i predstavljaju se kao vršnjaci deteta sa kojim komuniciraju. Svesni potreba zanemarene dece, lako kroz manipulativnu konverzaciju uspevaju da im daju ono što im je potrebno. Nekada sa detetom razgovaraju i po nekoliko meseci, kako bi zadobili potpuno poverenje i onda mogli da krenu u akciju – objasnio je predsednik CNZD.
Kako će izgledati akcija predatora i to šta će od deteta zahtevati, zavisi od njegovih krajnjih namera i potreba, te ključnu ulogu igra to da li sa detetom komunicira pedofil ili neko ko želi da ostvari materijalnu korist od deteta – da fotografiju ili snimak, prosledi pedofilima koji će mu za to platiti.
– Kada govorimo o osobi koja želi da zadovolji svoj nagon, njemu će biti dovoljno da dete uradi nešto što će da zadovolji njegovu potrebu – recimo da se dete slika u nekim pozama, da seksualizuje sadržaj slike ili da priča ono što pedofil želi. Kada je reč o onima koji žele da dođu u fizički kontakt oni ne biraju sredstva, šalju poklone, razgovaraju na način koji detetu odgovara, ne libeći se da urade šta god je potrebno kako bi došli u fizički kontakt – rekao je Jurić.
Osim putem interneta, pedofili neretko svoje žrtve pronalaze i u stvarnom životu, a bilo da je reč o onlajn predatorima ili predatorima koji vrebaju u realnom svetu, glavno pitanje jeste kako da prepoznaju da su žrtve seksualnog predatora.
– Pre svega deca treba da znaju da nešto nije u redu, a da bi to znali moramo da ih naučimo šta je manipulativna komunikacija. Ovaj vid komunikacije, osim ostalog, prepoznaje se na način kada osoba sa kojom dete komunicira traži nešto više od ličnih podataka u smislu adrese stanovanja, broja telefona, podatke gde roditelji rade. To su pitanja koja postavljaju ljudi koji nemaju dobru nameru i važno ih je prepoznati. Ono što je posebno važno jeste da naučimo decu da nikada ne smeju da primaju poklone od ljudi koje upoznaju na društvenim mrežama. Pokloni su jako opasan alat za manipulaciju kojim se pedofili služe, jer znaju da deca nakon primanja poklona osećaju kao da imaju obavezu da za taj poklon nekako uzvrate. Kada je reč o fizičkom kontaktu deca moraju da znaju da postave granice i pre svega da znaju koji dodiri nedozvoljeni i da onda reaguju i da prijave. To često deca ne znaju i onda se ponašaju u skladu sa tim i kažu: „Imam dobrog čiku koji me mazi, miluje“, a zapravo nisu svesni da su žrtve seksualnog zlostavljača – ispričao je.
Poverenje je ključ
Često deca i nakon što shvate da nešto nije u redu, imaju bojazan da ono sa čime se suočavaju, nekome ispričaju. Prema Jurićevim rečima, jedan od razloga zbog kog se deca ustručavaju da roditeljima povere svoj problem jeste nemanje otvorenog odnosa u porodici.
– Nažalost nemaju svi otvoreni odnos u svojim domovima, a naše istraživanje je to i potvrdilo i pokazalo da su deci, roditelji tek na petom mestu, kada biraju kome će se prvo obratiti sa nekim problemom. Kako je rekao, prvenstveno će oni sami želeti da reše problem, zatim će izbrati da se povere tetki, strini ili kumu, onda policiji, nastavniku, aa tek onda roditeljima – objasnio je.
Istakao je da ukoliko se dete svom roditelju obrati i kaže da je žrtva seksualnog predatora, roditelj mora da mu veruje.
– Pre svega roditelj treba da veruje svom detetu, ma šta ono reklo i koliko god nama to bilo neverovatno, mi detetu moramo da verujemo kako bi nama dete uzvratilo tim istim poverenju. Takođe, detetu mora da se obezbedi siguran prostor, jer se može desiti da dete kaže da ga je neka nama bliska osoba, poput rođaka ili prijatelja dodirivao, i tada moramo da obezbedimo detetu siguran prostor, da ne bi dolazilo u kontakt sa osobom koju je prepoznalo kao predatora. Takođe, roditelji mogu i da razgovaraju sa psihologom koji može da utvrdi šta se tačno desilo ,a onda mora da se kontaktira policija ili Centar za socijalni rad. Mi u Centru za nestalu i zlostavljanu decu, stojimo na raspolaganju i da pružimo prvu pomoć i razgovaramo sa detetom i da kasnije vidimo šta je potrebno uraditi kako bi priča dobila epilog i osoba koja je počinila krivično delo i odgovara – poručio je Jurić.
Pitanje koje zanima sve, uzimajući u obzir činjenicu da su pedofili ljudi koji su među nama i koji su infiltrirani u društvo, jeste da li u svakodnevnom životu možemo prepoznati određene modele ponašanja i tako otkriti ko su pedofili.
– Ovo je pitanje od milion dolara. Profil je teško definisati. Pedofili se jako dobro kriju, često se infiltriraju u porodičnu zajednicu i onda iz te porodične zajednice prikazuju sebe kao savesnu osobu, dobrog roditelja ili slično… Jako je teško prepoznati tu osobu i zato je važno da dete naučimo da prepozna nedozvoljena ponašanja neke osobe. Ja, evo za ovih deset godina rada, nisam uspeo da definišem profil pedofila – rekao je Jurić.
Samo ljubav može potpuno da zaštiti dete
Za kraj, predsednik CNZD, svim roditeljima poslao jednu poruku.
– Kada govorimo o bezbednosti na internetu, postoji aplikacija koja može zaista da zaštiti dete i koja može da da onu pravu i punu podršku svakom detetu, a ta aplikacija se zove ljubav. Tako da pre nego što na telefon instalirate neku aplikaciju misleći da ćete na taj način zaštititi dete, prvo instalirajte onu aplikaciju koja je najvažnija detetu, a to je ljubav, brinite na taj način u realnom životu pa će i virtuelni život biti mnogo sigurniji – poručio je Igor Jurić.
S. M.
