U Edukativnom centru za poljoprivrednike Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ u utorak je održano savetovanje o proizvodnji kukuruza, na kojem se analiziralo kakva je bila proizvodnja prošle godine na teritoriji delovanja PSS „Sombor“, odnosno u atarima Sombora, Apatina i Odžaka. Takođe, date su preporuke za poljoprivrednike za izvođenje tehničkih mera i prezentovana je analiza ogleda izvedenih prošle godine. Savetodavac iz ratarstva i povrtarstva PSS „Sombor“, Jelena Ivan, govorila je o samoj analizi proizvodnje na širem terenu u toku prošle vegetacije i istakla da je kukuruz bio posejan na više od 55.000 hektara, kao i ranijih godina, te da je to je kultura koja je najzastupljenija u strukturi setve na našem području.
– Usled nepovoljnih vremenskih prilika, odnosno velike suše i velikih temperatura koje su počele rano (već u junu), prosečan prinos je bio nizak – 4,2 tone po hektaru na celom terenu, uzimajući u obzir i poljoprivredne proizvođače i velike sisteme. U preduzećima i zadrugama je bio veći prinos -7,1 tona po hektaru, ali oni uglavnom imaju navodnjavanje. Ono što nam najviše nedostaje je voda i poslednjih nekoliko godina su prinosi značajno niži, baš zato što se proizvodi u uslovima suvog ratarenja, a samo deo površine se navodnjava. Prikazali smo koji sentiment se gaji kod nas, a preporuka je da sve agrotehničke mere treba da se urade kvalitetno i na vreme, posebno u ovim uslovima promenjene klime, jer smo prepušteni rasporedu i količini padavina u vegetaciji. Osnovna obrada treba da se obavi što ranije, u jesen, poštujući predusev, a kukuruz treba da se gaji u smeni, a ne u monokulturi. Soja i strna žita su se pokazali kao dobar predusev – objasnila je Jelena Ivan, dok je analize ogleda na tu temu prezentovala Danijela Dorotić Žunić, takođe savetodavac iz PSS „Sombor“.
Mirjana Zorić, savetodavac iz oblasti zaštite bilja, predstavila je analizu zaštite bilja u proizvodnji kukuruza u prošloj godini, a govorila je i o primeni herbicida.
– Prošle godine smo imali pogodno vreme za primenu zemljišnih herbicida i ispoljili su izuzetno visoku efikasnost zbog kiše koja je pala nakon same primene. Bez obzira na niske prinose i nepogodno vreme, imali smo dobre efikasnosti zbog kiše u maju. Mi kao služba svake godine pratimo štetne i patogene insekte, imamo svetlosne klopke u koje beležimo brojnost i na osnovu toga i viuzelnih pregleda, dajemo signale za insekticidne tretmane. Prošla godina je bila pogodna za kukuruznog plamenca i pamukovu sovicu, bilo je tri generacije kukuruznog plamenca i dve generacije pamukove sovice. Redovno se vrši i monitoring klipova kukuruza pre berbe, i na osnovu rezultata, imali smo oštećenja od insekata do 85 odsto, kombinovano insekt-fuzarium je bilo do 12 odsto, jaspergilusa je bilo do 2 odsto, a oni utiču na lučenje mikrotoksina – rekla je Zorić.
Gosti na savetovanju su bili predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Instituta za kukuruz „Zemun Polje“. Goran Bekavac, selekcioner kukuruza sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, objasnio je da je njihovo savetovanje bilo podeljeno u dva dela, jedan je tehnologija proizvodnje, a drugi je sortiment.
– Pošto radim na selekciji hibrida, govorio sam o hibridima i njihovom doprinosu u proizvodnji, a kolega je pričao o tehnologiji gajenja, zatim o upotrebi mehanizacije, analizi zemljišta, primeni mineralnog đubriva i sl. Kad se te dve priče sklope, dobija se kompletna slika o kukuruzu, inače, jedno bez drugog ne ide. Poljoprivredna stručna služba „Sombor“ je, prema mom mišljenju, najbolje organizovana stručna služba u Srbiji. Kolege iz Sombora održavaju tu dobru tradiciju, imaju veoma dobru vezu sa proizvođačima, a savetovanja koja organizuju su vrlo korisna. Na jednom mestu možete da čujete sve što vas interesuje, iako sada postoji i internet, ali mislim da živa reč od stručnjaka puno vredi. Nadam se da ćemo uspeti da poljoprivredu dovedemo u 21. vek i u novu tehnološku eru – kazao je Bekavac.
G. N.
