Rascvat i društveni uzlet, naglašavanje i usavršavanje, a kao neposredni plodovi čovekove delatnosti, skrenuli su pozornost na uzvišenost i svetost rada. Zajamčenje na rad prvi put se ističe uoči Februarske revolucije u Francuskoj 1848. godine. Čovek će se izboriti za svoj dan u slavu rada kao najlepše manifestacije društvenog života. Oficijelni praznik radnika i seljaka, radničkog jedinstva i simbola izgradnje lepšeg života (a koji pada u vreme buđenja prirode, mladosti njene i vedrih nada – 1. maja, meseca koji nosi ime boginje Maje, kćeri zaštitnika radinosti – ime milo i drago autoru ovih redaka), pretvoren je u poklič za preuzimanje vlasti i borbu protiv izrabljivanja čoveka od strane čoveka. Na Prvom kongresu II internacionale (1889) odlučeno je da se svake godine 1. maja, u znak sećanja na događaje u Čikagu 1886. godine, kada je policija izvršila krvavi pokolj radnika, priređuju masovne demonstracije i štrajkovi.
Uzmimo interval iz naše skorije prošlosti. Razvoj jugoslovenskog društva posle II svetskog rata obeležen je grandioznim pregnućem na stotine hiljada udarnika i trudoljuba. Entuzijazam radi otklanjanja posledica rata pretvorio je ratom opustošenu zemlju u ogromno gradilište, u uzavreo kotao. Mesta kaljenja u ognju radnih napora, gradilišta su nalikovala borbi u kojoj je, kao na bojištu, teško bilo pobediti. Omladina, radne mase sela i gradova, pioniri darovali su svom narodu objekte koji će stvoriti uslove za bolji život. Pod udarcima krampa i pijuka „nezasitih“ akcijaša, nicalo je iz ruševina novo lice zemlje. Izvedeni su mnogi putevi i železnice, podignute fabrike, građevine i kanali i drugi objekti od značaja za privredni i kulturni razvoj zajednice. Izdvajamo epske slike naše izgradnje, zadivljujuće radne akcije na izgradnji omladinskih pruga: Brčko – Banovići, Šamac – Sarajevo i Doboj – Banjaluka, auto-put Ljubljana – Đevđelija. Kao višem mirnodopskom i patriotskom cilju, prionulo se na pošumljavanje zemljišta i izgradnji bazične industrije. Produkt radnog i stvaralačkog elana, privrženosti i ljubavi prema svome narodu, takmičarski duh je zahvatio čitavu zemlju. Godine 1944. i 1945. rasplamsano je masovno takmičenje rudara i, kod pojedinih brigada, svakodnevno premašivan plan 35% (12,5% od ukupnog broja zaposlenih radnika u ugljenokopima, beleži statistika, proglašeno je za udarnike.) Bio je to patriotski pokret i trijumf. Nepravično je, naravno, ne pomenuti Aliju Sirotanovića (1914–1990), simbola radnika koji je stvorio vojsku jugoslovenskih rudara socijalističke proizvodnje, i svojim radnim herojizmom premašio rekord sovjetskog kamarada Alekseja Stahanova. Dobrovoljan rad u vreme opštenarodne gradnje i ponovnog privrednog oživljavanja, imao je karakter društveno-vaspitne institucije. Među brigadirima je negovano drugarstvo, međusobno poznavanje, razumevanje, disciplina, podsticanje, pomaganje i smisao za kolektivni život. Faktor učvršćivanja srodničkog odnosa među jugoslovenskim narodima, pregalaštva su neposredna škola usmeravanja omladine na različita životna područja. Posredi je bio neiznuđen, volonterski i opšteprihvatljiv rad, svesna solidarnost i opšta korist – a ne nešto radi obaveza ili sticanja prava na izvesne gratifikacije, iz računa ili nagrade.
Tihomir Petrović, autor knjige „Rad je najlepša pesma“
(Foto izvor: Jutjub)
