- Sada su dostupne mnogobrojne dijete, a pogotovo trenutno aktuelni „Chat GPT“, koji je doneo mogućnost da se broje kalorije i prave jelovnici, što sada odlazi u neku krajnost, pogotovo kod mladih devojaka
U Savetovalište za ishranu Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ se javljaju isključivo oni koji žele samoinicijativno da smršaju, kada su sami motivisani i svašta su pokušavali, ali nisu uspeli. Današnji tempo života je suviše ubrzan, da su se domaća kuvana jela na trpezi izgubila, sve je više brze i instant hrane, što je dovelo do velikog broja gojaznih ljudi i dece. Prema rečima Marijane Vuković, višeg dijetetičara-nutricioniste somborskog doma zdravlja, najčešće su to osobe koje imaju zdravstveni problem, pa im lekari daju preporuku da posete nutricionistu.
– Priča među ljudima je veoma važna, kada se čuje da je neko bio kod nutricioniste i da mu je pomoglo, pa se onda i oni odluče da ga posete. Motivacija i istrajnost da se smrša je nešto što je veoma važno u tom procesu. Sada su dostupne mnogobrojne dijete, a pogotovo trenutno aktuelni „Chat GPT“, koji je doneo mogućnost da se broje kalorije, prave jelovnici, što sada odlazi u neku krajnost, pogotovo kod mladih devojaka. U poslednje vreme sam imala par slučajeva devojaka tinejdžerki, koje su zbog tih planova ishrane sa „Chat GPT“-a došle do granice anoreksije. Najvažnije je, ako se odlučimo za neki režim ishrane, da se posavetujemo sa lekarom opšte prakse ili nutricionistom – istakla je Vuković.
Zameniti doručak u pekari kvalitetnom užinom
Podjednako se javljaju i oni koji žele da smršaju i oni koji žele da dobiju na težini, ali je ipak više njih sa problemom gojaznosti. Poslednjih godina ima dosta gojazne dece, koja odlaze na redovne sistematske preglede u školski dispanzer, pa budu upućeni kod nutricioniste.
– Smatra se da će troje od 10 dece biti gojazno. Ne obraća se pažnja na kuvani obrok, nema se vremena da se spremi užina, a užine u školama su dosta loše. Deca uglavnom dobiju pare da kupe šta žele, a to se svede na pecivo u pekari, koje nutritivno ništa ne zadovoljava. Trebalo bi da doručkuju pre polaska u školu, a da im se pripremi kvalitetna užina za školu, zatim kuvani obrok za ručak – kazala je Vuković.
Šetnjom do zdravijeg tela
Drugi faktor za gojaznost kod dece je neaktivnost. Populaciono je zastupljeno da se koristi automobil, a šetnja kao osnovna fizička aktivnost se izgubila. Brza hrana je nešto što je veoma zastupljeno, ne samo kod dece nego i kod odraslih.
– U pekarske proizvode se dodaje dosta aditiva, dobijemo trenutan osećaj sitosti, pa ubrzo postajemo gladni i hvatamo se za grickalice ili slatkiše. Izgubila se negde ta „prava“ hrana, ono što je prirodno i najzdravije. Bolje je zamesiti domaći hleb od žitarica od celog zrna, jer su žitarice veliki izvor biljnih vlakana, koja daju osećaj sitosti, a takođe su i veliki izvor B vitamina. Na polovini tanjira bi trebalo da stoji raznovrsno povrće raznih boja, u vidu sveže salate ili, u zimskom periodu, domaće konzervisano povrće – kupus, turšija, celer, šargarepa. Variva bi trebalo da budu bez klasične zaprške, da se kuva na pari, meso da se griluje, jer se time sačuvaju svi mikro i makronutritijenti u namirnicama – objasnila je Vuković.
Bitno je ne preskakati obroke
Kako dalje ona objašnjava, na jednoj četvrtini tanjira bi trebalo da budu proteini, poput ribe, više živinskog mesa, a ređe svinjskog ili junećeg. Još jedan izvor zdravog proteina su pasulj, sočivo i leblebija, kao i orašasti plodovi, koji mogu da se koriste kao zdrave grickalice, dnevno u količini od jedne šake. Na drugoj četvrtini tanjira bi trebalo da budu ugljeni hidrati – hleb od celog zrna žitarica, pirinač, proso, kinoa, heljda, ovas… Svi treba da imaju redovne obroke, i da ih ne preskaču.
– Preskakanjem doručka, gubimo kontrolu nad apetitom, a večera bi trebalo da bude najkasnije do 20 časova. Čest je primer kod gojaznih ljudi da piju malo vode, i da vodu zamene sa hranom, pa čak i sa voćem. Trebalo bi da se pije barem litra vode tokom dana, a i više. Trend kod dece su i sokovi, čak i neki „jutjuberi“ nude sokove, u kojima se zna nalaziti i kofein ili crni čaj, i na taj način privlače decu da ga još konzumiraju – rekla je Marijana.
Stigmatizacija je osnovni problem i ljudi koji su gojazni su najčešće odbačeni, pa se zatvaraju u sebe, a iza povećanog unosa hrane se nalaze potisnute ili neadekvatno kanalisane emocije.
– Promena stila života ljude može dovesti do toga da se možda skine i koji suvišni kilogram, i osećaju se bolje kada izbace hranu koja je prepuna aditiva. Vrlo je bitno znati zašto je došlo do prekomernog unosa hrane. Žene imaju problem kada je u pitanju perimenopauza i menopauza, jer se javlja veća potreba za hranom usled promene u hormonima – objasnila je Vuković.
Prema njenim rečima, slatkiši su osnovni problem, posebno konditorski proizvodi, jer se stalno povećava potreba za njima. Postoje i zdrave opcije slatkiša, poput domaćih kolača, sa urmom ili bananom, od suvog voća, crne čokolade. Mora postojati balans između unosa i potrošnje, a fizička aktivnost je veoma bitna.
Balans između unosa i potrošnje
– Hormon sreće, dopamin, se luči kada smo fizički aktivni. Nakon izbacivanja stresa, manje će nam i hrane biti potrebno, koja nas takođe čini srećnima. Dovoljno je da se svakodnevno prošetamo barem sat vremena, jer svaka fizička aktivnost ubrzava metabolizam i troši energiju u zalihama – rekla je Vuković.
Više žena dolazi u potrazi za savetom kod nutricioniste, zbog estetskog izgleda, ali su muškarci više disciplinovani, i pre će doći, ako je u pitanju zdravlje. Skoncentrisanost tokom unosa hrane je veoma bitna.
– Velika je upotreba mobilnog telefona dok se jede, i tako se nesvesno uzima veća količina hrane. Veoma je važno da hranu prvo vizuelno doživimo, pa zatim mirisom i da je polako unosimo, makar 15-20 minuta, jer tek tada dolazi osećaj sitosti. Dodavanje majoneza i kečapa, koje je veoma popularno kod dece, je dosta loše, jer su to loše masti i sadrže puno skrivenog šećera. Deca kopiraju porodicu sa kojom žive, i oni treba da im budu ispravni uzori – objasnila je Marijana.
G. N.
Foto: M. Vuković
