Prijavljivanje za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata je obavezno, a sprovodi se putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Cena upisa svojine u Somboru će se kretati od 100 do 300 evra. Građanima obezbeđena pomoć i podrška u kancelarijama gradskog Odeljenja za prostorno planiranje i urbanizam
Vlada Republike Srbije ove nedelje usvojila je Predlog novog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kojim je predviđeno da se obezbedi brza i jednostavna legalizacija bespravno izgrađenih objekata. Prema zvaničnim podacima, trenutno u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalizovanih objekata, a od tog broja u Somboru i okolnim selima nalazi se oko 20.000 bespravno izgrađenih kuća i stanova. Novi zakon daje građanima priliku da konačno budu „svoji na svome“, registrovani kao vlasnici objekata u kojima žive ili rade, a ujedno stavlja i tačku na nelegalnu gradnju.
PRIJAVA ZA UPIS NEPOKRETNOSTI
Da bi nepokretnost bila upisana, potrebno je najpre prijaviti objekat i to isključivo putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Platforma će ukrštati podatke iz prijave sa podacima o objektima i vlasnicima iz javnih evidencija, da bi se utvrdili nosioci prava svojine. Za svaku nepokretnost treba podnositi posebnu prijavu, a ceo postupak će se odvijati kroz faze. Prema rečima Jelene Velebit, načelnice Gradske uprave grada Sombora, građanima koji nemaju tehničke veštine, a žele da upišu nepokretnost, biće obezbeđena pomoć i podrška u kancelarijama gradskog Odeljenja za prostorno planiranje i urbanizam.
LEGALIZACIJA U SOMBORU OD 100 DO 300 EVRA
Cene legalizacije zavise od grada ili naseljenog mesta u kome se nalaze, ali i od lokacije i tipa nekretnine. Što se tiče našeg grada, cena upisa svojine će se kretati od 100 do 300 evra.
– Sombor spada u gradove koji imaju između 50 i 100 hiljada stanovnika, što znači da je zakonom određena naknada za upis vlasništva između 100 i 300 evra. Ta cena zavisi i od zone u kojoj je objekat nalazi i predviđeno je da u ekstra ili prvoj zoni visina naknade za legalizaciju bude 300 evra, u drugoj zoni 200 evra, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra. Svako naseljeno mesto takođe ima određene zone i na osnovu toga će se određivati cena legalizacije. Gradska uprava biće partner Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam u smislu da će svu dokumentaciju koju su građani ranije podnosili, a nisu uspeli da legalizuju objekte, slati na zahtev agencije. Ostalu potrebnu dokumentaciju građani će pribavljati samostalno – objasnila je načelnica Gradske uprave.
Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, predviđeno je da primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom samohrani roditelji i roditelji sa troje i više dece budu oslobođeni naknade za legalizaciju.
ROKOVI I OBAVEZE
Prijavljivanje za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata je obavezno, a rok za prijavljivanje počinje da teče 45 dana od stupanja zakona na snagu. Rok obrade prijave je 60 dana, dok je za dostavljanje primedbi i prigovara predviđeno 30 dana. Nakon isteka ovih 135
dana, naknadnog produžetka rokova ne bi trebalo da bude.
– Cilj ovog zakona jeste da posle ozakonjenja objekata, više praktično nema legalizacije. Nakon toga sledi pojačana kontrola nezakonte gradnje. Cilj je da rešimo ozakonjenje svih 20.000 objekata na teritoriji grada i da nakon toga, svako ko bude gradio, mora da gradi po zakonu. Ukoliko u tome uspemo više neće biti bespravne gradnje i neće postojati izgovor za bespravnu gradnju. Na teritoriji našeg grada mi zaista nemamo problem sa investitorima koji grade zgrade, jer oni rade po propisima. Takvih problema jesmo imali u prošlosti (na primer, svima je poznata situacija sa zgradom u ulici Ilije Birčanina), ali sada je prilika de se svi ti objekti legalizuju i da konačno vlasnici budu svoji na svome – navela je Jelena Velebit.
M. R.
ANTRFILE
OBJEKTI KOJI SE NE MOGU LEGALIZOVATI
Novim zakonom definiše se i koje objekte neće biti moguće legalizovati, a tu spadaju stanovi i kuće koji su izgrađeni bez dozvole na zemljištu u javnoj svojini, u zonama zaštićenih kulturnih dobara, na vodoizvorištima, unutar pružnih i putnih pojaseva i zaštićenim područijima. Prema zakonu, takvi objekti preći će u vlasništvo države.
