Izascenski radnik Narodnog pozorišta Sombor, Branislav Birvalski, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Iza kulisa“, koja se dodeljuje na kraju sezone na „Pozorišnom maratonu“. On u pozorištu kao dekorater radi već 31 godinu, a na to radno mesto došao je odmah nakon završene srednje škole.
– Tata je radio kao dekorater u pozorištu i mene je tu zaposlio. On je otišao u penziju, a ja sam i dan-danas ovde. Kao mali sam odlazio kod tate na posao, gledao predstave, dobijao novogodišnje paketiće, tako da mi ništa u teatru nije bilo strano. Bilo mi je lepo to što on radi, posebno što je često išao na put – kazao nam je Branislav.
Koliko je ovaj posao težak ili zahtevan zavisi od predstave do predstave.
– U nekim predstavama nema puno fizičkog posla, a u nekim ga ima baš dosta, kao i razmišljanja, pažnje da bi sve bilo kako treba i da niko ne nastrada. Nas trenutno ima četvorica dekoratera. Sve što vidite na sceni, kulise, prozore, vrata, sve krupno i veliko mi sastavljamo. Često izlazimo na scenu između činova da premestimo ili unesemo nešto, sve što se spušta odgore, to isto mi radimo. Kad idemo na put, naše je da sve spakujemo i utovarimo, a onda u drugom gradu istovarimo, sastavimo i namestimo. U tome nam pomaže i jedan rekviziter – ispričao nam je Branislav.
Prema njegovim rečima, jedna od fizički najtežih predstava za nameštanje bila je „Dekameron dan ranije“, ali mu je to ujedno bila i najlepša.
– Nas je tada bilo puno više zaposlenih i takvu predstavu nas četvorica sada ne bismo mogli da radimo sami, jer je scenografija bila jako velika – četiri kuće koje su imala svoja vrata i prozore, padala je i kiša, rekvizita je bilo previše, i mi smo ulazili u predstavu i imali promene kao statisti. Bila je zahtevna i za nas i za glumce. Takođe, „Crkva svetog Spasa“ je bila prelepa predstava sa velikom scenografijom i izazovna što se posla tiče. Tu ni nama ni glumcima nije bilo lako. Od novijih predstava, posebno mi se dopala „Svaka divna stvar“, poučna je i teška, tera suze na oči. Kada je potrebno, i mi ih tehnike uskačemo u predstavu, tako na primer u predstavi „Radovan treći“ kolege statiraju, glume konobare i vojnike. Ta predstava je isto zahtevna za nameštanje, jer ima krov. Zahtevna je i „Protekcija“ jer ima puno podijuma, a sve je teško za postavljanje. Ja sam imao prilike da statiram u predstavi za decu „Ždralovo perje“, par puta u „Sumnjivom licu“… i to mi je bilo lepo. Čudan je bio osećaj izaći u kostimu pred publiku – poverio nam je nagrađeni dekorater.
Branislav kaže da je zadovoljan svojim poslom, i kada bi sad birao gde će da radi, opet bi isto odabrao.
– Lep je posao. Mnogo smo putovali za sve ove godine. Da nije pozorišta, mnoge gradove koje sam video ne bih ni imao možda prilike da posetim. Ne verujem da bi me put naveo na sva ta mesta. Takođe, mi smo u pozorištu svi kao jedna porodica. To nam je druga kuća. Jedni bez drugih ne možemo. Hvala kolegama i upravi na nagradi – poručio je Branislav Birvalski.
- S.
Foto: Branislav Birvalski (Foto: Boris Ćelić)
