Nezaboravne uspomene na sceni i oko nje nastale su tokom četiri dana i četiri noći koliko je trajao ovogodišnji, 34. Pozorišni maraton održan od 10-13. juna pod sloganom „Bolji život“. Publika je imala priliku da pogleda 13 predstava, od čega tri predstave za decu, da poseti dve izložbe, prisustvuje promociji knjige, koncertu i čuje dva predavanja. Kroz pozorište je u četiri festivalska dana prošlo više od 3500 posetilaca, preko 100 umetnika na sceni i više od 300 gostujućih radnika koji rade iza i oko scene.
Na svečanom otvaranju festivala publiku je pozdravila i zahvalila joj se za vernost upravnica Bojana Kovačević.
– Hvala vam što ste sa nama svake godine i što su nam sale uvek pune. Kada smo pravili program za ovogodišnji maraton ono što se tokom tog procesa iskristalisalo je da su najveća vrednost koju Narodno pozorište Sombor ima su ljudi – kako vi u publici tako i svi ansambli koje ćete gledati – istakla je upravnica.
Maraton je otvorio mladi reditelj Ivan Vanja Alač koji je radio jednu od najnagrađivanijih predstava „Ljudi od voska“ i najnoviju „Moji tužni monstrumi“.
– Kad me je upravnica pozvala da otvorim maraton pokušao razmišljao sam šta da kažem pale su mi na pamet dve reči: praznik i san. Praznik – to je za mene i moji generaciju studenata na Akademiji umetnosti u Novom Sadu bilo svako gostovanje Narodnog pozorišta Sombor kojem smo imali prilike da prisustvujemo. Umorni, ne baš čisti i prilično znojavi od celodnevnih predavanja i probanja, trčali bismo da stignemo na predstavu. Praznik je za mene bio i kad sam nekoliko godina kasnije, kao svršeni student režije, prvi put iz lože broj šest gledao predstavu „Semper idem“, koja je praznik za sebe, i kada sam tokom nje izgovorio da mi je san da radim u ovom pozorištu. Taj san se nakon par godina i ostvario. Sama ova prilika da najavim 34. Pozorišni maraton, koji će zapravo otvoriti predstava „Moje pozorište“ profesora Borisa Liješevića, koji me je kao asistent primio na akademiju. Sve to i dalje deluje kao neki san. Dakle, da ne dužim mnogo: sve u vezi sa ovim pozorištem je praznik, jer je samo Narodno pozorište Sombor jedan veliki kontinuirani pozorišni praznik, a pozorišni maraton dokaz da i praznici mogu imati svoje praznike. Tokom cele sezone, a naročito za vreme maratona, ovo mesto je oaza, utočište, bastion, svetionik i san – kazao je Alač.
Sve vreme trajanja 34. Pozorišnog maratona, u Foajeu bila je postavljena izložba kostima nedavno preminulog glumca Radoja Čupića, koje je nosio u predstavama Narodnog pozorišta Sombor.
Prepunom pozorišnom salom razlio se najjači aplauz nakon poslednjeg izvođenja predstave „Tenor na zajam“ Kena Ludviga, u režiji Olje Đorđević. To je bilo 70. i poslednje izvođenje ove sjajne predstave koja je igrana od 2018. godine.
Pozorišni maraton zatvoren je uz pomoć glumca Marka Markovića i glumice Ivane V. Jovanović kada su dodeljene nagrade. Nagradu „Iza kulisa“ dobio je dekorater Branislav Birvalski, glumica sezone je Ana Rudakijević a glumac sezone Aleksandar Ristoski.
– Ovaj festival, kao i svake godine, ne bi bilo moguće realizovati bez finansijske podrške osnivača – Grada Sombora i ovim putem im se zahvaljujemo na podršci. Narodno pozorište Sombor se posebno zahvaljuje i prijateljima festivala koji značajno olakšavaju njegovu organizaciju, a to su prenoćište „Cvrčak“, „Godo restoran“, „Green Town“ apartmani, „Pikolina“, „Kutlača bar“ i „Vila Kronić“. Hvala našim prijateljima koji su bili sponzori nagrada za glumca i glumicu sezone, kao i za nagradu „Iza kulisa“, a to su „Somborelektro“ i Savez samostalnih sindikata Sombor – rečeno je na zatvaranju festivala a potom je usledio „cvetni udar“.
- T. S.
Foto: M. Đurđević i B.Ćelić
