Kada se tegla meda nađe u domaćinstvu, retko ko pomisli da iza jedne tegle ove izuzetno trajne namirnice i riznice nutrijenata stoji dugogodišnje iskustvo, predan rad i bar šest meseci posla. Ako su pčele i mirovale tokom zime, pčelari sigurno nisu, jer puno je posla za njih tokom cele godine.
Članovi Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ Sombor započeli su ovih dana obilazak i otvaranje košnica.
– Zima je bila malo pogodnija za pčele, što je hladnije, pčele bolje zimuju, ne krenu rano sa leglom, manje se troše i manje hrane potroše. Pčelama sneg ne smeta, i dobro je da ga ima na krovu, kao izolacija. U ovom periodu se vrši smena pčela, zimske umiru, nestaju iz košnica, a mlade se legu. Kad krene lepo vreme i proleće, kreće i novi život, radujemo se medonosnom bilju, ali i strepimo zbog trovanja jer uvek se nađe neko ko prska kad se ne sme… Voće je počelo da cveta, dženarika, kajsija, vrbe… i sad kreće burni razvoj – kazao nam je predsednik Udruženja, Vitomir Rajić.
Za dobru sezonu meda najbitnije je to kako su prethodne godine pčele spremljene za zimu i da se pčelinja društva dobro razviju pred pašu.
– Prva značajnija paša dolazi početkom aprila – uljana repica koja se vrca je jako dobra za razvoj pčelinjih društava, pošto je polen od uljane repice jedan od boljih, sa belančevinama, što njima treba za razvoj. Pčela može da preživi na medu, ali potreban joj je polen za razvoj. Važno je i da ne uđu u rojidbeni nagon, jer za pčelara je najgore kad mu se pčele pred pašu krenu rojiti, jer onda izgubi i pčele i med. Spremanje pčela za zimu se radi već od kraja jula i podrazumeva da se obezbedi dovoljna količina hrane, meda i polena, da budu zdrava, a to znači da se očiste od varoe, da se slabija društva eliminišu ili spoje sa jačima. Polen pčele pretvaraju u pergu (fermentisani polen) koji im služi za leglo. Ako je sve urađeno kako treba, društva su jaka. Moramo uvek spremiti pčele za pašu da budu jake, a kakva će biti godina to zavisi od prirode. Uvek ima gubitaka, ali to je podnošljivo. Da bi se iskoristile sve paše, od uljane repice, suncokreta, bagrema, lipe, moraju se košnice seliti. Mnogi nose košnice na bagrem na Cer i Homolje, a na lipu na Frušku goru. Najbitnije je da se uvek ide za pašom, a leti kad je sušno, da budu blizu vode i negde gde ima polena. Nektar i med nije problem nadoknaditi stimulativnom prihranom, ali polen malo teže. Nekad i na jesenjim pašama dopune potrebe za polenom – rekao je Rajić.
Preko zime pčelar nema mnogo posla na pčelinjaku. Povremeno treba prekontrolisati da nije nešto srušeno, da neka divljač nije došla i napravila nered. Popravljaju stare, dotrajale košnice, dezinfikuju košnice koje se ne koriste, prave ramove… U zimskom periodu, kad pčelari imaju više vremena, organizuju debatne klubove, predavanja, edukacije, posećuju sajmove, savetovanja,…
Udruženje pčelara „Avram Maksimović“ Sombor ima sto aktivnih članova koji ukupno imaju oko sedam hiljada košnica. Udruženja pčelara postoje i u Riđici, Kljajićevu, Bačkom Monoštoru i Čonoplji ali su većina njih članovi i somborskog udruženja. U Udruženju imaju i pogon gde je mašina za izlivanje satnih osnova i linija za proizvodnju pogača za dohranu pčela. Takođe poseduju i biblioteku od stotinak stručnih knjiga i časopisa.
– Cene meda su već duže vreme na istom nivou, zbog stalnih mušterija retko podižemo cene ali trebale bi da su veće pogotovo sad zbog poskupljenja goriva jer nam je to veliki trošak pošto selimo pčele i moramo ih više puta nedeljno obilaziti. Na tržištu ima mnogo falsifikata, sa njima se ne možemo takmičiti, to mora država da reši nekim inspekcijama da to suzbije – kazao je ovaj pčelar sa više od trideset godina staža.
T. S.
Hrana i lek
– Ljudi su najviše trošili med kad je bila korona. Med se tradicionalno koristi kao hrana i lek, a ko je navikao na njega koristi ga svakodnevno. Propolis je prirodni antibiotik, polen je isto značajan zbog velikog broja belančevina, vitamina, minerala i masnih kiselina. Matični mleč je vitaminska bomba, a trutovsko mleko je najperspektivniji pčelinji proizvod. Najbolje je svakodnevno uzimati kašiku-dve meda jer poboljšava koncentraciju i daje energiju. Medovi koji imaju puno polena u sebi su kvalitetniji. Med od uljane repice i suncokreta su jedni od kvalitetnijih medova, a ljudi ih ne cene dovoljno jer brzo kristališu. Bagremov med cene jer dugo ne kristališe i nije jak med pa ga je najbolje davati deci kad počnu da ga koriste ali ne pre navršene prve godine života – kazao je pčelar.
