U sredu, 18. marta u prostorijama UG „Bunjevačko kolo“ u Somboru održana je tradicionalna čajanka. Običaj je, već godinama, da se na bunjevačkoj korizmenoj čajanki prelistava izdanje Bunjevačkog kalendara koje za sobom beleži 33 godine izdavanja u kontinuitetu.
Dobrodošlicu gostima, prijateljima i članovima udruženja, na početku svečanosti poželeo je predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić:
– Radujemo se dugogodišnjoj saradnji sa našim prijateljima i urednikom kalendara, Miroslavom Vojnićom Maračom jer naši Somborci rado čitaju i učestvuju u stvaranju bunjevačkih kalendara te verujem da će takva saradnja biti nastavljena i u budućnosti.
Među plavim koricama Bunjevačkog kalendara uredno se nižu sadržaji – od crkvenih kalendara, preko prikaza i retrospekcije zbivanja i događaja koji su obeležili godinu za nama u bunjevačkoj zajednici pa sve do recepata i neizostavnih književnih sadržaja.
– Rado pišem na bunjevačkom jeziku pa se po koja pesma, kao i tekstovi koje prikupljamo tokom godine nađu u kalendaru, s nadom da će tako biti bolje i čitani i zapamćeni – naglasila je podpredsednica udruženja „Bunjevačko kolo” Aleksandra Medurić Kalčan.
– Prvi bunjevački kalendar je napravio Amrozije Boza Šarčević 1868. godine a kalendari su u prekidima izlazili do pred kraj II svetskog rata. Bunjevački kulturni centar iz Subotice, je na temelju zajedničke ideje Miroslava Vojnića Marače i pokojnog Stevana Nemata, oživeo izdavaštvo bunjevačkog kalendara a uz svesrdnu saradnju prijatelja i dopisnika iz Sombora, izdanje kalendara je održivije, bogatije i čitanije – naglasio je Miroslav Vojnić Hajduk iz Bunjevačkog kulturnog centra iz Subotice.
Izdanje Bunjevačkog kalendara se u Somboru obavezno prelistava uz šoljicu čaja na tradicionalnajlnoj korizmenoj čajanki a koja je uvek ispraćena i prigodnom edukacijom. Upućena dobro u svet lekovitih trava i njihovo blagotvorno dejstvo, Zlata Marković, članica „Bunjevačkog kola“, je i za ovogodišnju čajanku izabrala temu sa kojom se goste čajanke upoznala u dobrobitima koje nam biljni svet nudi a vekovima se koriste u narodnoj i savremenoj medicini.
Somborske promocije bunjevačkih kalendara redovno su ispraćene kulturno umetničkim programom – muzičkim i književnim predahom. Tako su Somborci, uz šoljicu čaja i tihe note i glas Tamare Babić, uživali u divanu o kalendarima.
Bunjevački kalendari su oduvek bili obavezni deo kućnog štiva pa tako i danas kada je uloga kalendara još i veća imajući pri tom na umu da je autorima lepe pisane reči na bunjevačkom jeziku, ponuđen prostor za objavljivanje svojih radova, a kako se jezik zajednice čuva i u pisanoj formi, kalendari nose i edukativnu, obrazovnu, kulturnu a pre svega tradicionalnu vrednost bunjevačke zajednice.
