- Osnovnu školu „Avram Mrazović“ pohađa 33 đaka stranca● Jezici na kojima se govori u filmu su španski, nemački, mađarski, kineski, ruski, ukrajinski, švedski, francuski, italijanski i portugalski
Profesor srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Avram Mrazović“, Suzana Sekulić, priredila je film „Svi putevi vode u Mrazović“, a premijerno je prikazan na proslavi Dana škole. Osnovnu školu „Avram Mrazović“ pohađa 33 đaka stranca, a u filmu je učestvovalo, pored prof. Suzane Sekulić, 11 dece i šest nastavnika. Prema njenim rečima, razlozi za nastanak filma su i privatni i službeni.
– Moja ćerka se sa porodicom preselila u Amsterdam, pa pošto je otac Holanđanin, unuk je sa ocem pričao na holandskom jeziku. Iako je znao jezik, država je tražila da ide u vrtić za strance. U isto vreme, u svom radu sam se susretala sa učenicima strancima, koji su bačeni u vatru iz potpuno drugih kultura i jezika koji su nam strašno daleki. Počela sam onda da razmišljam kako je to jedan ozbiljan problem, i da bilo koji nastavnik ne mora da zna engleski, jer nam nije obavezno. Neko od te dece zna engleski, neko ne zna, sva sreća postoje telefoni, pa može da se prevede. Smatram da to nije u redu prema toj deci – rekla je Suzana.
Nakon tog uviđanja, počela je da razmišlja intenzivno o tome i da razmenjuje mišljenja sa kolegama. Od 33 dece stranaca, tu su i deca kojima su oba roditelja stranci ili samo jedan, a neki su živeli u inostranstvu nekoliko godina.
– Kako se približavao Dan škole, želela sam da taj problem predstavim na jedan prijemčiv način. Ispostavilo se da u školi imamo dosta dece koji govore drugi jezik, a imamo, recimo, i dečaka koji je rođeni Somborac, ali je odrastao sa bakom koja priča mađarski, tako da on priča srpski sa jakim akcentom. Jedna devojčica je živela u Švedskoj do polaska u školu, kao i dva dečaka iz Kanade, koji nisu znali ni engleski, pa su tamo morali da ga savladaju. U filmu nisu učestvovala sva deca stranci, jer nisu svi roditelji želeli da daju saglasnost. Nakon odobrenja, počela sam da osmišljavam koncept filma – kazala je Sekulić.
Jezici na kojima se govori u filmu su španski, nemački, mađarski, kineski, ruski, ukrajinski, švedski, francuski, italijanski i portugalski. Prema njenim rečima, saradnja sa decom je bila odlična, neki su pokazali da su rođeni za kameru, a neki su imali veliku tremu.
– Dala sam im predloge o čemu mogu da govore – šta misle o našoj školi, da uporede nastavu u zemlji u kojoj su živeli i školovali se i nastavu kod nas, da pričaju o svojim hobijima, ali i da mogu da pričaju o čemu god žele. Neke sam snimala mnogo puta dok nismo uspeli, a neki su uspeli da savladaju neke svoje prepreke, poput jedne devojčice Ruskinje, koja je veoma stidljiva, ali uspela je da savlada svoju nelagodu. Snimanje je bilo zakazano, pa su imali vremena da se pripreme. Snimalo se u biblioteci, pa je to i dobra metaforička poruka – ispričala je profesorica Sekulić.
Sam rad na filmu Suzana Sekulić započela je posle kraja prvog polugodišta ove školske godine, a kako kaže, montaža je najduže trajala.
– Ispostavilo se da širom Srbije ima mnogo dece stranaca u raznim školama. Ta deca su dobrodošla i mi kao nastavnici ih razumemo, što oni osećaju i cene, ali smatram da se treba nešto ozbiljnije preduzeti da se ta deca snađu. Potrebno je neko sistemsko rešenje, jer ta deca polažu završni ispit na srpskom jeziku, a gramatika srpskog jezika je dosta komplikovana. Ta deca treba da nastave školovanje, grehota bi bila da zbog malog broja bodova ne upišu dalje škole koje žele – istakla je Suzana Sekulić.
G.N.
