Postoje trenuci kada nam je potrebno samo jedno – da neko dođe. Kada se uplašimo za sebe ili nekoga koga volimo, telefon u ruci odjednom postaje veza između straha i pomoći. Tada poziv Hitnoj medicinskoj pomoći nije samo poziv službi, već poziv ljudima koji svakog dana ulaze u nepoznate situacije, ne znajući šta ih čeka iza sledećih vrata. Dok većina nas o njihovom poslu razmišlja tek kada se dogodi nešto ozbiljno, za ekipe Hitne medicinske pomoći takvi pozivi su svakodnevica. Sa njima dolaze i najrazličitije priče – od onih u kojima je svaka sekunda važna, do situacija koje na prvi pogled deluju manje hitno, ali iza kojih se krije čovek kome je potrebna pomoć i sigurnost.
Ko su ljudi koji se javljaju na te pozive, kada zaista treba pozvati Službu hitne medicinske pomoći, a kada je dovoljno obratiti se izabranom lekaru, i naposletku kako izgleda posao onih koji moraju da ostanu pribrani upravo onda kada je drugima najteže, razgovarali smo sa dr Anom Kasap, specijalistom urgentne medicine u SHMP Sombor.
Dr Ana Kasap ovom prilikom rekla je da Služba hitne medicinske pomoći zbrinjava urgentna stanja na teritoriji grada Sombora i 15 sela, te da je važno razlikovati stanja koja zahtevaju pružanje hitne medicinske pomoći, od stanja za koje je potrebno javiti se izabranom lekaru opšte prakse. Prema njenim rečima, SHMP potrebno je pozvati onda kada se jave bolesti koje direktno ugrožavaju život.
– Kao što i samo ime kaže, hitna medicinska pomoć služi za pružanje hitne medicinske pomoći pacijentima kojima je to životno potrebno, koji imaju bolesti koje direktno ugrožavaju njihov život. To znači tegobe poput bolova u grudima, bolova u abdomenu, saobraćajni traumatizam, osobe koje su bez svesti, stanja bez svesti, gubici svesti, to je nešto što može da bude životno ugrožavajuća situacija i to su pozivi koji treba da budu upućeni Službi hitne medicinske pomoći – rekla je dr Kasap.
Nekada se desi da se poneki pacijenti suoče sa bolovima u grudima ili drugim tegobama, koje ipak ne zahtevaju intervenciju hitne pomoći. Kako bi se otklonila svaka moguća sumnja i kako bi se pacijentu pružila adekvatna medicinska pomoć, te procenilo da li i šta tačno uzrokuje bol u grudima, pri pozivu hitnoj pomoći, potrebno je pažljivo pratiti instrukcije dispečera.
Ovom prilikom, dr Kasap naglasila je da su dispečeri visoko kvalifikovane i stručne osobe, obučene za trijažu, te istakla da je se iza telefona nalaze lica koja znaju da vode razgovor i da profesionalno urade trijažni proces.
– Dispečeri su iskusni tehničari, koji rade na našoj službi i koji su obučeni za to da rade na prijemu i trijaži poziva. To su vrlo odgovorna radna mesta. Imamo algoritme i protokle po kojima mi vršimo tu trijažu, oni su obučeni za rad na upravo na tom radnom mestu. Saradnja između pacijenta i našeg dispečera je vrlo bitna i vrlo je bitno odgovarati na pitanja onako kako dispečer vodi taj razgovor, i što više date podataka to je veća verovatnoća da ćemo biti bliži pravom rešenju. Ukoliko dođe do situacije da oni ne mogu samostalno da reše taj problem koji imamo, tu je uvek lekar koji po potrebi bude angažovan za dodatne informacije. Kada pozovete SHPM javiće vam se dispečer. Iako mi shvatamo koliko je to stresna situacija, kada se nekom našem najbližem nešto dešava, kada gledate takve stvari, od još većeg značaja je da nam date adekvatne informacije. U vreme kada dispečer prima poziv prvog reda hitnosti, znači urgentan poziv, mi smo već na terenu, krenuli, i on će nas usput usmeravati, a bitno je da sa druge strane ostanete pribrani koliko možete i da slušate instrukcije, jer ukoliko niste sigurni šta da radite, dispečer je taj koji će da vas vodi – ispričala je spec. urgentne medicine.
Govoreći o tome ko čini ekipu hitne medicinske pomoći, na koji način organizacija funkcioniše i zašto sugrađani treba da se osećaju bezbedno i sigurno u rukama hitne pomoći, dr Kasap je naglasila da su zaposleni u hitnoj pomoći visoko obrazovani i kvalifikovani lekari urgnetne medicine i lekari opšte prakse, te da je velika privilegija imati lekara na terenu.
– SHMP funkcioniše po principu dve ekipe, uvek imamo dve ekipe. Jednu ekipu uvek čini specijalista urgentne medicine, a drugu ekipu obično lekar opšte prakse. Ponekad imamo čak i dvoje specijalista, što je vrlo retko pronaći. Mi smo još uvek bogati što se te stručne strane tiče i stvarno imamo tu privilegiju. Ne znam da li mogu dovoljno da dočaram kolika je to privilegija imati lekara na terenu. Veliki broj zemalja ne mogu to sebi da priušte, jer je u suštini lekar na terenu vrlo skupo – istala je dr Kasap.
Objašnjavajući koja stanja pokrivaju specijalisti urgentne medicine, doktorka je ispričala da su to životno ugrožavajuća stanja koja zahtevaju brzu reakciju.
– Specijalista urgentne medicine pokriva traumu zatim pokriva urgentna stanja kao što su bolovi u grudima, kao što su akutna gušenja, kao što su stanja osoba bez svesti, akutna moždana krvarenja, znači nešto što je životno ugrožavajuće, nešto što mora brzo da se reši i brzo da se odradi i naravno onaj najteži deo, to su reanimacije, odnosno srčani zastoji – objasnila je doktorka.
Dr Kasap iskoristila je ovu priliku da istakne da, kada dođe do srčanog zastoja, svaki sekund je važan, te naglasila važnost pravovremene reanimacije. Kako je istakla, masažom srca kupuje se vreme i važno je edukovati građane kako se vrše osnovne mere reanimacije.
– Srčani zastoji se u najvišem procentu dešavaju upravo našim najbližima, upravo nam se dešavaju u našim kućama. Ono što što želimo u stvari da pokažemo je da svaka osoba može da doprinese tome da nekome spase život i to je taj lanac preživljavanja koji počinje od laičke potpore, pa sve do one tercijerne ustanove u kojima budemo. To je jedan lanac i svaka karika u tom lancu je od izuzetne važnosti, znači sve što ispadne iz tog lanca smanjuje mogućnost za preživljavanje. Da navedem primer, recimo sam ja konkretno imala situaciju bila je zima i bili su jako otežani uslovi i trebalo nam je vreme da dođemo do kuće, ali zahvaljujući zetu koji je započeo mere reanimacije, taj pacijent je i danas živ – rekla je dr Ana Kasap.
Za kraj, dr Ana Kasap još jednom je naglasila da su ekipe hitne medicinske pomoći tu za svoje sugrađane, spremne da u svakom trenutku budu na terenu i pruže pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Ona je pozvala na razumevanje, solidarnost i empatiju, te naglasila da SHMP radi po principu hitnosti, pokriva životno ugrožena stanja i stručno i savesno pristupa svakom slučaju.
S. M.
Projekat „(Na)zdravlje“ podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
