Na inicijativu paroha Srđana Nešića, a u organizaciji Službe za poklonička putovanja Eparhije bačke „Svetinjama u pohode“, organizovano je putovanje – hodočašće na Hilandar.
Iz Sombora na hodočašće u Hilandar i druga sveta mesta na Svetoj Gori, stigli smo 8. novembra, a narednog dana u jutarnjim časovima stigli smo u Solun, u crkvu Sv. Dimitrija, gde smo celivali njegove mošti i više ikona, kao i mošti Svete Teodore. Posle toga odlazimo u crkvu Sv. Sofije u kojoj je monah Sava proizveden u čin arhimandrita. Pored toga obišli smo i crkvu Sv. Grigorija Palame. Ovaj svetac je začetnik crkvenog života zvanog „Tihovanje“ ili „Isihazam“.
Na putu za Uranopolis svratili smo u Kakovo, metoh manastira Hilandar. Odmah ujutru smo preuzeli vize za manastir Hilandar a zatim iz luke Uranopolis (Nebeski grad) krenuli trajektom na Hilandar, gde se može stići samo morskim putem.
Na Svetoj Gori postoji dvadeset manastira, od čega je jedan srpski manastir Hilandar, od kraja 1198. godine. Razrušeni manastir je dobio na poklon monah Sava Nemanjić.
Zbog vremenskih uslova nismo mogli da pristanemo u luku Jovanjica već smo se morali uputiti u luku Dafni. Odatle smo minibusom otišli do Karee, upravno-administrativnog centra Hilandara, pa zatim do samog Hilandara. U prostoriji za prijem gostiju posluženi smo i na kratko se odmorili. Smešteni smo u prostoriju za spavanje gde nas je Gostoprimac upoznao sa osnovnim pravilima ponašanja u manastiru.
Posle toga, po kiši, krenuli smo u obilazak manastira, odnosno imanja. Išli smo putem kojim su se kretali naši vladari i monasi. Na tom putu videli smo i mesta prve srpske bolnice i krstove naših vladara: cara Dušana i kralja Aleksandra. Zdravstveno nasleđe održavaju danas lekari volonteri iz Srbije, kojima je obezbeđena najmodernija oprema za lečenje, koja služi i drugim manastirima. Lekari dobrovoljci u manastiru borave nedelju dana jer je veliko interesovanje, pošto lekari čekaju na blagoslov da dođu u manastir i do dve godine.
Pored toga, u toku puta, obišli smo i kulu kralja Milutina, koji je sa vojnicima obezbeđivao put do Hilandara. Zatim smo se slikali pored mesta gde je car Dušan Silni zastao i na tom mestu je napravljeno obeležje, krst cara Dušana, a tu smo videli i njegovu maslinu koja i dan danas daje plodove.
Pored toga videli smo i obeležje gde se smatra da je na Hilandar vraćena ikona Bogorodice trojeručice, koju je sa sobom u Srbiju odneo car Dušan Silni. Posle obilaska puta naših vladara na povratku smo svratili na grob Đorđa Roša, inače Nemca i jedino građansko lice sahranjeno u manastiru. Bio je veliki dobrotvor manastira, i on je zaslužan za dalji opstanak manastira Hilandar, kao srpskog manastira. Posle toga pripremamo se i odlazimo na večernju službu u crkvu na Akatist i celivanje moštiju svetitelja, a zatim na večeru u Gostoprimnicu.
Pre nastavka puta imali smo vremena za suvenirnicu i portirnicu gde smo ostavili imena za proskomidiju. Kao i sve poklonike Hilandara, odvezao nas je minibus na pristanište, gde smo sačekali brod za luku Dafni. Usput smo stali na pristanište manastira Zografa (bugarski manastir), Kosta Manitua, Pohijana, Senofonta i Pantelejmona.
U Kareji smo se smestili u Svetoandrejski skit. Tu smo večerali, bili na večernjoj službi, noćili i ujutru bili na Svetoj liturgiji. Rano ujutru nastavili smo do Posnice Sv. Save i protostatske crkve koja se, takođe, nalazi u Kareji.
U povratku za Srbiju svratili smo u manastir Sv. Jovana Preteče u Surotinu. Posle poklonjenja grobu starca Pajsija, krenuli smo put Sombora.
Stevan N. Koruga
