Stiglo je proleće – najlepše doba godine, doba kada se priroda budi, drveće lista i cveće cveta… I dok mnogi uživaju u šetnjama, boravku na otvorenom i živopisnim bojama koje nas okružuju, za neke ljude, upravo ovo cvetanje donosi brojne probleme. Kijanje, svrab očiju, zapušen nos i otežano disanje postaju svakodnevica za ljude koji pate od sezonskih alergija.
Prema rečima prim. mr sci. dr Dragoslave Čubrilo, specijaliste higijene, direktorke Zavoda za javno zdravlje Sombor, sa dolaskom proleća javljaju se i sezonske alergije od kojih pati sve veći broj ljudi. Procenjuje se da oko 20 – 30 odsto svetske populacije ima neki oblik alergije, te da će u Srbiji u naredne tri godine, svaka treća osoba imati alergijske tegobe. Kako je naglasila, interesantno je da sve češće studije pokazuju povezanost između urbanizacije, načina ishrane i globalnog zagrevanja sa razvojem novih tipova alergija — što sugeriše da je alergija postala „bolest savremenog doba“.
– Broj osoba sa alergijama je u stalnom porastu tokom poslednjih 20 godina. Ovaj trend pripisuje se urbanizaciji, zagađenju vazduha, promenama u načinu ishrane i klimatskim uslovima – objasnila je prim. mr sci. dr Čubrilo.
Ona je istakla da sezona polena počinje već u februaru i traje sve do novembra, te da su klimatske promene doprinele tome da sezona cvetanja traje duže.
Od leske i jove, do ambrozije i pelina
– Prema Kalendaru cvetanja biljka alergena, u februaru cvetaju leska i jova, u martu i aprilu jova, topola, breza, hrast, od maja do juna lipa i trave poput pšenice, raža i bokvice, od jula do avgusta kopriva, konoplja i ambrozija, koja je prisutna sve do novembra, uz cvetanje pelina. Klimatske promene u značajnoj meri utiču na pojavu alergija. Zbog porasta prosečnih temperatura i višeg nivoa zagađenja vazduha, sezona cvetanja traje u proseku 8 dana duže nego pre 30 godina. Biljke proizvode veće količine polena, što dovodi do sve većeg broja alergijskih reakcija a zagađenje vazduha pojačava efekat alergena. Takođe, klimatske promene produžavaju period cvetanja biljaka i time povećavaju broj obolelih – objasnila je Čubrilo.
Identifikacija za 25 vrsta na teritoriji grada
Dodala je da monitoring polena u vazduhu na teritoriji AP Vojvodine sprovodi Prirodno- matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju – Laboratorija za palinologiju, u saradnji sa Institutom BioSens iz Novog Sada.
– Na području Sombora takođe se vrši praćenje koncentracije polena u vazduhu. Identifikacija se vrši za 25 vrsta: leska, jova, čempres, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bukva, bor, lipa, konoplja, bokvica, kopriva, pelin, ambrozija i dr – rekla je.
Simptomi alergija su brojni, a prema rečima Čubrilo, nekoliko je onih koji su najučestaliji.
– Najčešći simptomi su kijanje, zapušen nos, svrab očiju i suzenje, kašalj, otežano disanje, kožne reakcije. Kako bi se zaštitili važno je izbegavati boravak napolju kad je koncentracija polena visoka, držati prozore zatvorene ujutru, praktikovati tuširanje i presvlačenje nakon boravka napolju i korišćenje antihistaminika (po preporuci lekara) – istakla je prim. mr sci. dr Čubrilo.
Alergije se mogu razviti u bilo kom životnom dobu, čak i kod ljudi koji ranije nisu pokazivali simptome. Razlozi su, objasnila je dr Čubrilo, produžena izloženost alergenima, oslabljen imunitet ili promene u okolini, a prevencija se ogleda u praćenju reakcije organizma, izbegavanju poznatih alergene i negovanju zdravog načina života.
Imunoterapijom do rešenja problema
Mnoge osobe koje pate od alergija postavljaju pitanje da li osim antihistaminika postoji nekog drugo, dugoročnije rešenje za alergije, a prema rečima Čubrilo, postoji imunoterapija, odnosno, alergijska vakcina, koja se primenjuje kod osoba sa jasno utvrđenim alergenima.
– Pacijent se postepeno izlaže malim dozama alergena, čime se organizam navikava i smanjuje se intenzitet simptoma. Terapija je dugotrajna, ali daje dobre rezultate – kazala je.
Dodala je da se alergološki testovi, tzv mogu uraditi u i bolnici i domu zdravlja.
– „Prick testovi“ vrše se u OB „Dr Radivoj Simonović“, na Grudnom odeljenju – za odrasle, odnosno u Alergološkoj ambulanti – za decu, kako u opštoj bolnici tako i u Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“. Testovi traju 20–30 minuta i potpuno su bezbedni. Za dijagnozu i lečenje treba se obratiti alergologu ili pulmologu – zaključila je prim. mr sci. dr Dragoslava Čubrilo.
S. M.
Alergije i deca
Broj dece sa alergijama, posebno sa astmom i alergijskim rinitisom, je u porastu.
– Prve alergije mogu se javiti već u prvoj godini života, najčešće na mleko, jaja ili kikiriki. Oko 20–40 odsto dece ima neki oblik alergije, a često je prisutna nasledna sklonost. Rano prepoznavanje i izbegavanje alergena može znatno ublažiti simptome i sprečiti komplikacije – rekla je Dragoslava Čubrilo.
