- Kalendarom imunizacije za decu propisano je nekoliko obaveznih vakcina
- Vakcina koja najčešće izaziva najviše pažnje i pitanja jeste MMR
Vakcinacija dece jedan je od najvažnijih stubova javnog zdravlja. Zahvaljujući redovnoj imunizaciji, generacije su odrastale zaštićene od bolesti koje su nekada bile opasne i smrtonosne. Da bi taj uspeh trajao, neophodno je da se održi visok obuhvat vakcinacijom, a upravo zato se svake godine sprovodi program obavezne imunizacije dece, prema kalendaru koji propisuje Ministarstvo zdravlja.
Prema rečima dr Anite Grudić, specijaliste pedijatrije u Domu zdravlja „Dr Đorđe Lazić“, kalendar vakcinacije je vodič za sprovođenje obavezne, zakonom predviđene vakcinacije. Pored njega, u svakodnevnom radu lekari se vode i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima.
Tako je, po Kalendaru vakcinacije za decu obavezno nekoliko vakcina, a to su vakcina protiv tuberkuloze, vakcina protiv tetanusa, dečije paralize, velikog kašlja, difterije, oboljenja izazvanih hemofilusom influenze, vakcina protiv oboljenja izazvanih pneumokokom, te vakcina protiv morbila, rubeole i zauški (MMR).
– Dete pre vakcine treba da je zdravo, odnosno, da nema akutnu bolest, u kom slučaju se vakcina odlaže za sedam do deset dana, u dogovoru sa izabranim pedijatrom. To su privremene kontraindikacije. Svako dete pre vakcinacije bude pregledano i po potrebi bude urađena laboratorijska analiza. Osim privremenih, postoje i trajne kontraindikacije, koje utvrđuje poseban Stručni tim za kontraindikacije u svakom pojedinačnom slučaju obolelog deteta. Poseban oprez se vodi kada su u pitanju na primer, deca sa uklonjenom slezinom, deca sa cističnom fibrozom, nekim ozbiljnim srčanim manama, dijabetesom, hroničnim oboljenjima jetre i bubrega, deca sa transplantiranim organima i tkivima, deca koja se na hemioterapiji, deca sa ozbiljnim poremećajima imuniteta i neka druga teža oboljenja. U toj grupi su deca koja zbog svog specifičnog stanja ne mogu da prime sve vakcine, a koja upravo zbog toga moraju biti posebno zaštićena – objasnila je dr Grudić.
(NE)dostižnih 95 %
Visok obuhvat vakcinacijom, odnosno najmanje 95 odsto dece u populaciji, ključan je za stvaranje takozvanog kolektivnog imuniteta. To znači da je dovoljan broj ljudi zaštićen od bolesti, pa se virusi ne mogu lako širiti u zajednici. Na taj način se, osim vakcinisanih, štite i oni koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. Prema rečima dr Grudić, obuhvat vakcinacijom u Somboru je dobar, u poređenju sa ostalim gradovima u Srbiji.
– Što se tiče obuhvata vakcinacijom, kako je i očekivano, najviše se bavimo MMR vakcinom. Po godištima je sledeći obuhvat MMR vakcinom: deca rođena 2019. godine dostigla su obuhvat od 95 odsto vakcinisanih, deca rođena 2020. godine dostigla su obuhvat od 94 odsto, deca rođena 2021. godine, 90 odsto, deca rođena 2022. – 84 odsto, deca rođena 2023. godine – 68 odsto. Od 496 zdravstvenih kartona dece rođene 2024. godine, MMR vakcinu je dobilo 172, nevakcinisanih je 119, a za 205 još nije vreme za vakcinu, jer su mlađi od 15 meseci. Naravno, nije dostignut obuhvat od potrebnih 95 odsto, da bismo svi bili zadovoljni, ali zalaganjem zaposlenih, a pogotovo lekara dečijeg dispanzera, kao i Patronažne službe doma zdravlja, možemo da konstatujemo da su nam deca prilično zaštićena – kazala je doktorka.
MMR vakcina i zablude
Govoreći o vakcinama, ona koja najčešće izaziva najviše pažnje i pitanja jeste MMR vakcina. To je vakcina koja štiti od tri ozbiljne zarazne bolesti: morbila (ospica, odnosno malih boginja – bolesti koja nije ni „mala“ ni bezazlena), rubeole (posebno opasne ako oboli trudnica, jer se virus širi krvotokom do ploda i može izazvati teška oštećenja mozga, očiju, srca i jetre bebe), i zauški (bolesti koja može zahvatiti pankreas, testise, jajnike i mozak, a komplikacije mogu dovesti do steriliteta i oštećenja sluha, pa čak i gluvoće).
Prema rečima dr Grudić, ono što najčešće brine roditelje kada je reč o ovoj vakcini jeste strah da će njihovo dete posle MMR vakcine oboleti od autizma. Kako je naglasila, to je zabluda, i važno je biti vrlo jasan – MMR vakcina ne izaziva autizam.
– Zabluda u vezi sa ovom vakcinom nastala je krajem XX veka, kada je objavljen članak britanskog lekara Endrjua Vejkfilda koji je na osnovu prikaza samo dvanaestoro dece pokušao da poveže autizam i MMR vakcinu. Taj rad je ubrzo osporen kao nestručan i neetičan, a kasnije je utvrđeno i da je autor bio u sukobu interesa, zbog čega mu je oduzeta licenca za rad. Naknadne brojne studije sprovedene širom sveta jasno su pokazale da ne postoji nikakva veza između MMR vakcine i pojave autizma. Ipak, more informacija i dezinformacija koje se godinama pojavljuju na internetu i društvenim mrežama često kod roditelja izazivaju strah, zbunjenost i nepoverenje, ali i ostavljaju prostor za manipulaciju – kazala je pedijatar i naglasila da je MMR vakcina bezbedna, sigurna i efikasno štiti dete i zajednicu od teških zaraznih bolesti koje mogu ostaviti trajne posledice, pa čak i dovesti do smrtnog ishoda.
– S obzirom na to da je u pitanju živa vakcina, postoje određena stanja u kojima dete ne može da je primi, a to su stanja smanjene otpornosti organizma. Važno je napomenuti da alergija na jaja nije razlog da dete ne primi MMR vakcinu. Ovu vakcinu treba da dobije svako dete koje nema medicinsku kontraindikaciju, jer se tako ne štiti samo pojedinac, već i oni koji ne mogu biti vakcinisani. Deca koja iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime MMR vakcinu ne mogu biti ni zaštićena, pa je odgovornost ostalih da ih time štite. Zato je važno da se vakcinišu sva ostala deca – ne samo radi sopstvene zaštite (jer neka deca mogu preboleti bolest bez posledica), već i radi zaštite svojih drugara koji su imunosupresivni, na terapiji zbog karcinoma, posle transplantacije organa ili imaju težak poremećaj imuniteta – kazala je dr Grudić.
S. M.
Foto: Dr Anita Grudić
