Na osnovu jednoglasne odluke žirija, koji čine dr Ištvan Šiling, lingvista, pisac i etnolog, dr Ferenc Mak, pisac i istoričar književnosti i kulture, i Tímea L. Moger, pesnikinja, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ dodeljuje književnu nagradu „Herceg Janoš“ za 2026. godinu Zoltanu Bičkeiju, filmskom reditelju, grafičkom umetniku i esejisti, kao priznanje za značaj njegovog dosadašnjeg životnog dela.
– Nagrada koja nosi ime Hercega Janoša ne priznaje samo književno stvaralaštvo. Mnogo više od toga, ona prepoznaje jedan duh: vernost mestu, odgovornost prema zajednici, osetljivost za ljudske sudbine i onu tihu, ali nepokolebljivu stvaralačku posvećenost koja ne dozvoljava da u zaborav padne ono što je suštinsko. Taj duh nosi i oličava ovogodišnji laureat, Zoltan Bičkei, istaknuti stvaralac iz Kanjiže, sa područja Potisja. On nije isključivo književnik – a ipak jeste, jer su njegovi filmovi zapravo pisanje slikom. Njegovi crteži su lirske priče o pejzažu. Njegovi eseji su zgusnute ispovesti koje nastaju na granici viđenja i mišljenja. Njegova umetnost prevazilazi žanrove: oblikuje se u jedno veliko, povezano životno delo u kojem se slika, reč, zvuk i pejzaž međusobno prožimaju.
Zoltan Bičkei je osebujan i svestran stvaralac vojvođanske mađarske kulture: filmski reditelj, crtač, esejista i organizator kulturnog života. Kao redovni član Mađarske umetničke akademije, zastupa uverenje da se umetnost ne odvaja od svog okruženja, već iz njega izrasta i njemu se vraća. Centralna inspiracija njegove umetnosti jeste južnobanatski pejzaž, naročito kanjiška pustara. Kod njega je taj pejzaž istovremeno konkretno mesto i simbolički prostor: tačka susreta istorije, mita i ljudske sudbine. Ali i više od toga: svojevrsna mera. Nepomično središte. U svetu koji danas često karakterišu nemir, rasutost i prekomerna dinamika, ova pustara postaje prostor izvesnosti. Prostor u kojem se – kako on kaže – sve vidi jasnije, gde „svemu malom treba prići bliže i voleti ga više“. Gde horizont nije samo prizor, već i način mišljenja.
U njegovim filmovima pustara nije pozadina, već prisustvo. U njegovim crtežima nije prizor, već unutrašnji pejzaž. U njegovim tekstovima istovremeno je i sećanje i pitanje. Ovakav stvaralački pristup pokazuje duboku srodnost sa nasleđem Hercega Janoša. U njihovim delima prisutni su vernost zavičaju, poniznost pred ljudskim pričama i težnja da lokalna stvarnost dobije univerzalno značenje – navedeno je u obrazloženju žirija. Svečana dodela nagrade biće održana na jesen, u okviru manifestacije „Podunavski dan Janoša Hercega”.
