- Manjak prostora je veliki problem u biblioteci
- Najaktivniji posetioci u biblioteci su predškolci i penzioneri
U fondu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, uključujući 14 ogranaka u svim selima, nalazi se između 340-350 hiljada knjiga. Na Dečijem odeljenju, fond broji oko 40-45 hiljada knjiga, a više od 150 hiljada sadrži Pozajmno gradsko odeljenje.
Dosta građana poklanja biblioteci knjige koje im više nisu potrebne iz raznih razloga. Bibliotekarka u GB „Karlo Bijelicki“, Radmila Lazarević, rekla je da su nekada prihvatali sve poklone u vidu knjiga, ali da od skoro postoji uži pravilnik po tom pitanju.
– Manjak prostora je veliki problem u biblioteci, čak i za ono što već postoji u fondu, a pogotovo za knjige koje ljudi donose. S obzirom na to da smo dugo prihvatali sve knjige, a nismo ni dužni da to radimo, 2022. godine smo napravili novi pravilnik, po kome sva fizička ili pravna lica koja žele da poklone knjige, obavezno je da nam dostave spisak, zatim da fond bude upotrebljiv i koristan. Na osnovu spiska, mi biramo koje knjige možemo da primimo, jer nismo u mogućnosti da imamo 100 primeraka iste knjige – objasnila je Lazarević.
Građani najviše poklanjaju beletristiku, koju verovatno kupe na kiosku ili u supermarketima, pročitaju i onda donesu u biblioteku, što je, prema Radmilinim rečima, sasvim u redu, jer biblioteka ne može u potpunosti da isprati hiperprodukciju beletristike. Nakon beletristike, donose i klasike poput tomova Nušića, Ćopića, Andrića… Te knjige najčešće prihvate, ako su u dobrom stanju, jer spadaju u lektiru, i najviše se čitaju, listaju ili gube.
– Stručne literature ne dobijamo mnogo. Ponekad se desi da se knjige zavičajnog pisca poklone Zavičajnom odeljenju, ali to opet nisu fondovi koji su dostupni širokim masama. Godišnje dobijemo oko 200-300 knjiga. Ovaj novi pravilnik neke ljude odbije, jer ako je u pitanju veći broj knjiga, treba napraviti spisak i pregledati ih, što mnogi ne žele da rade. Pokazalo se vremenom da je taj pravilnik vrlo dobar, jer ne opterećujemo biblioteku nepotrebnim primercima. I ranije je postojao određeni pravilnik, ali su ove stavke ubačene – rekla je Lazarević.
O samom čuvanju knjiga od strane članova biblioteke, Radmila je objasnila da se najviše habaju lektire, jer se najviše koriste, podvlače, škraba se i crta po njima. Biblioteka ima problem i sa velikim brojem nevraćenih knjiga.
– Bilo je tu i nevraćene stručne literature, i novije literature. Rok zadržavanja je dve nedelje. Tri puta godišnje šaljemo opomene, što moramo da radimo. Razumemo da se dešava korisnicima da zaborave, preselili su se, dali su nekome da pročita i slično. Posle prve i druge opomene, najčešće ljudi vrate knjige, dok posle treće i četvrte, svesni smo da tu knjigu nećemo dobiti nazad. Neodgovorno je jer ostali korisnici čekaju, recimo, baš taj nastavak koji neko nikako da vrati. Pogotovo ako je u pitanju neki aktuelan naslov, biblioteka nema mogućnost da kupi veliki broj primeraka – kazala je Radmila.
Nedavno su Radmila i njena koleginica učestvovale na Žičkom saboru bibliotekara, sa radom na temu „Dosegnuti korisnici“, u kojem su predstavljeni rezultati istraživanja u poslednjih pet godina. Istraživanja su pokazala da različiti programi usmereni na određene grupe, poput predškolaca, osnovaca, srednjoškolaca, penzionera, utiču na povećanje broja korisnika.
– Tim istraživanjem ukazano je na povećan broj predškolaca korisnika u biblioteci, i penzionera, a oni su nam najaktivniji posetioci. Tokom godina nema velikih oscilacija, ali je primetan rast broja članova. Broj srednjoškolaca i studenata među članovima je mali, ne znamo zašto – rekla je Radmila.
G. N.
Foto: 1. Radmila Lazarević
