Alergije kod dece postaju sve učestaliji zdravstveni problem i mogu značajno uticati na kvalitet života deteta i roditelja. Prema istraživanjima, u poslednjih pet godina, alergije u ovom uzrastu su se enormno povećale i predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih, nezaraznih bolesti današnjice. O tome smo razgovarali sa dr Bogdankom Pušić, specijalistom pedijatrije-subspecijalistom pulmologije koja nam je pojasnila kada nastaju alergije, koji su sve mogući simptomi, kako se leče i kako se sa alergijama (iz)boriti.
– Za povećanje broja alergija kod dece postoji mnogo razloga, ali glavni je stil života. Zagađenje, brza i nezdrava hrana, manjak fizičke aktivnosti – sve to mogu biti potencijalni uzročnici alergija. Neko ko živi u prirodi ima mnogo manje šanse za nastanak alergija, nego osoba koja živi u gradu. Takođe su važni i geni odnosno da li je neko u porodici imao alergije. Smatra se da svaka peta osoba na svetu ima simptome alergijskog rinitisa, a tendencija pogoršanja je vidljiva. Alergije nastaju kada organizam određene, inače bezopasne materije, prepozna kao napadače – alergene te tako razvije alergijsku reakciju. Može se javiti odmah po rođenju alergijom na mleko, ali i suvom kožom tj. atopijskim dermatitisom. Nakon toga se mogu razviti simptomi alergijskog rinitisa: kijanje, curenje bistre sekrecije iz nosa, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, a kao poslednje u nizu razvoja alergije je alergijska astma. Ovakav razvoj alergije se naziva atopijski marš – objašnjava dr Bogdanka Pušić.
Jak imunitet je jedini pravi lek
Doktorka kaže da se polenska alergija obično prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego kod devojčica a može da se javi u bilo kom životnom dobu.
– Deca do druge godine života veoma retko imaju polensku alergiju, ali je ona u porastu među starijom decom. Kod odraslih podjednako pogađa i muški i ženski pol. Kod osoba sa porodičnom istorijom obolevanja od astme ili ekcema, postoji veća verovatnoća za pojavu polenske alergije. Poznato je da deca čiji roditelji imaju alergiju imaju dva puta veće šanse da razviju neku od alergijskih bolesti u odnosu na onu decu čiji roditelji nemaju. Zna se da ako oba roditelja imaju neku alergijsku (atopijsku) bolest, šansa da je dete ispolji je 75 odsto, ako alergiju ima samo jedan roditelj, šansa za dete je 50 odsto a ako roditelji nemaju atopijsku bolest šansa da dete razvije neki oblik alergije je 27 odsto. Alergije su nešto što ne prolazi tek tako, a jak imunitet je jedini pravi lek da do njih ne dođe. Najčešća alergijska bolest je alergijska kijavica (alergijski rinitis) a odmah na drugom mestu kao najčešća hronična bolest donjih disajnih puteva kod dece je bronhijalna astma koja je u 80 odsto slučajeva alergijske etiologije – kaže dr Pušić.
U prve dve godine života se kod dece javljaju alergije na hranu (najčešći alergeni su: mleko i mlečni proizvodi, jaja, orašasti plodovi, riba, pšenica i gluten, soja) a ne ispoljavaju prolećne alergije jer najmanje nekoliko sezona cvetanja moraju da budu u kontaktu sa polenom.
– Simptomi prolećne alergije su veoma slični simptomima prehlade kod dece. Međutim, simptomi alergije javljaju se početkom proleća i traju najmanje nekoliko nedelja, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana, često uz povišenu temperaturu i malaksalost a može se javiti u bilo koje doba godine. Kod alergije se kijanje javlja u vidu napada, dete najmanje desetak puta kine, posebno ujutru, a sekret u nosu je obično bistar i obilan. Nasuprot tome, kod prehlade je sekret gust i obojen. Svrab je posebno izražen kod alergije, kako u nosu tako i u očima i grlu, pa se deca češu, a zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela kašljucaju – rekla je naša sagovornica.
LEČENJE ALERGIJE IMA NEKOLIKO KORAKA
– Alergija se može lečiti od najranijeg uzrasta, već u prvoj godini života tako što kod alergija na pojedini vrste hrane se pribegava eliminacionoj dijeti tj. izbeganju uzimanja tih namirnica na koje se utvrdi da beba ima alergiju. Kada su u pitanju alergeni iz spoljne sredine prvi korak je izbegavanje izlaganja alergenima, ali s obzirom da se radi o inhalatornim alergenima to je vrlo teško. U svakom slučaju tegobe ćemo ublažiti bar tako što ćemo izbegavati područje gustog cvetanja, zatvarati prozore kada duva vetar, a prostorije provetravati ili u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima. Savetuje se smanjenje izlaganja alergenima, kao i boravak napolju posle kiše i vetra kada je koncentracija alergena najmanja. Sledeći korak je farmakoterapija: to su lekovi koji pacijentima smanjuju ili potpuno uklanjaju simptome. Obično se prvo uvode antihistaminici a zatim, ako se tegobe nastavljaju, i nazalni kortikosteroidi. Takođe savet za počinjanja terapije antihistaminikom dve nedelje pre očekivane sezone alergena, da bi organizam bio spreman kada počne sezona polena na koji je pacijent senzibilisan. Ako pacijent i pored upotrebljene terapije ima izražene tegobe, može da se indikuje od strane alergologa i imunoterapija. Ona predstavlja desenzibilizaciju malim dozama alergena na koje organizam stvara antitela, da bi pri sledećem kontaktu sa alergenom reakcija bila slabija. Ovaj vid terapije se uvodi i prati pod strogom i redovnom kontrolom alergologa iz Tercijalne zdravstvene ustanove – objasnila nam je doktorka.
Ona je dodala da je u zatvorenom prostoru situacija teža, jer pored inhalatornih alergena koje unesemo spolja se nalazi i grinja.
– Grinja je celogodišnji alergen i vrlo teško se može ukloniti iz prostora u kome živimo čak i pored svih mera čišćenja, dezinfekcije, uklanjanja tepiha, zavesa, prekrivača… Delimičan uspeh je pokazala upotreba prečišćivača vazduha čiji filter može da prečisti vrlo sitne čestice. Dugotrajna alergija koja se ili ne prepozna a posebno ako se ne leči, dovodi do trajnih promena na zidovima disajnih puteva (remodeliranja) što u kasnijem životu utiče i na plućne funkcije i kvalitet života – dr Bogdanka Pušić, specijaliste pedijatrije-subspecijalista pulmologije.
T.S.
Foto: Dr Bogdanka Pušić
Dijagnostika
– Kada imamo sumnju da dete ima alergiju na neki od alergena savetuje se alergološko testiranje. Prvo se radi prick testiranje na koži (inhalatorni i nutritivni alergeni) a rezultate imamo odmah, nakon petnaest minuta. Kod nas se obavljaju u pulmološkim ambulantama Opšte bolnice i Doma zdravlja Sombor, a po indikacijama pedijatara, dečijih pulmologa i ORL specijalista. Testiranje se može obaviti i iz krvi kojim se utvrđuje nivo specifičnih IgE na alergene. Najčešće ispitivani nutritivni alergeni su: mleko, jaja, pšenično brašno, soja, kikiriki, riba… Najčešće ispitivani inhalatorni alergeni su: poleni drveća, trava i korova, grinje, buđ, dlake mačke i psa… – pojasnila je dr Bogdanka Pušić.
Preventiva je ključ uspešne borbe sa alergijama
Dr Pušić kaže da na stvaranje imuniteta, pored kvalitetnog načina života koja podrazumeva dovoljno sna, fizičku aktivnost i igru kao i boravak na svežem vazduhu, značajnu ulogu ima i pravilna ishrana. Iako se alergije ne mogu uvek sprečiti, postoje načini da se smanji njihov rizik:
- Dojenje – Majčino mleko jača imuni sistem bebe
- Postepeno uvođenje čvrste hrane – kako bi se smanjila mogućnost razvoja alergija na hranu
- Održavanje higijene, ali bez preterane sterilnosti – preterano čisto okruženje može povećati rizik od alergija
- Izbegavanje izlaganja duvanskom dimu – povećava rizik od respiratornih alergija
- Praćenje porodične anamneze
