Za neke ljude kolekcionarstvo je hobi, a za Petra Arambašića, kolekcionara značaka iz Sombora, to je način da sačuva delić prošlosti. Njegova zbirka nastajala je čitavog života, a iza svake značke je uspomena i priča. Petar je počeo sa sakupljanjem značaka sa 11-12 godina, jer je, paralelno sa značkama, sakupljao i poštanske marke. Markice je sakupio iz cele Srbije, od 1866. do 2025. godine.
– Nakon marki sam ozbiljnije počeo sakupljati značke, jer više nisam imao šta da skupljam u markama, još osamdesetih godina. Dosta značaka sam uspeo da skupim dok sam bio predsednik Svetske kuglaške federacije, jer su mi ljudi donosili na poklon, tako da imam značke svih svetskih prvenstava u kuglanju do trenutka dok se igralo 100, odnosno 200 hitaca. Kasnije sam prestao da se bavim kuglanjem zbog nerazumevanja nekih ljudi koji su doneli nova pravila u kuglanju, sa kojima se nisam slagao – rekao je Petar.
Kako nam dalje priča, osim što je stekao veliki broj prijatelja, ništa drugo nije uspeo da uradi ni da zaradi, a to mu nije bio ni cilj. Značke su preovladale krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, a Petar je po temama skupio međunarodne federacije – FIFU, KAF, KONKAKAF itd.
– Imam i značke KONIFE-e, Međunarodne organizacije nezavisnih fudbalskih asocijacija, koja nije priznata od strane FIFE-e ni UEF-e, ali značke postoje. Posedujem značke „Challenge“ kupa, koji je najstariji u Evropi, i kup Srednje Evrope, koji je malo mlađi, kao i značke srpskih fudbalskih klubova u Hrvatskoj i BiH. U četiri rama imam značke fudbalskih klubova iz Vojvodine. Predratnih ima oko 450, koje su vrlo retke i smatram da treba da završe u muzeju, jer moja deca nemaju afinitet ni prema markama ni značkama, a tu su i posleratne značke – objasnio je Petar.
Sava Stojkov pomogao izdavanju prvog kataloga
On je objavio dva kataloga značaka – „Katalog značaka fudbalskih klubova Vojvodine 1887-1945“ i „Katalog značaka fudbalskih klubova Kraljevine Jugoslavije i prve i druge lige F.S.J.“. Oba kataloga su brzo rasprodata, kako nam priča, jer je to kolekcionarima vrlo potrebno.
– Prvi katalog sam izdao uz veliku pomoć Save Stojkova, koji je dao dve svoje slike, pošto sam rođen u Čitaoničkoj ulici preko puta njegove kuće. Bio je divan čovek, svakome je pomagao, ne samo meni. Katalog je štampan u svega 70 primeraka, što je mali tiraž, ali je rasprodat. Najveći deo je prodat u Mađarskoj, jer u njemu ima dosta mađarskih klubova. Bilo je tu dosta zavisti i ljubomore oko objavljivanja mojih kataloga, a ja sam sve novce koje sam zaradio od prvog, uložio u drugi katalog i još nije bilo dovoljno. Drugi katalog je mnogo ozbiljniji zato što obuhvata teritoriju čitave Jugoslavije i mnogo kolekcionara iz Evrope ga je tražilo – ispričao je Arambašić.
Starije značke imaju kvalitet
Prema njegovim rečima, starije značke su mnogo kvalitetne, a ove mlađe izdate u 21. veku baš i nisu. Ranije su se značke radile u emajlu, za koji je bilo potrebno da se napravi kalup.
– U kalup se lio emajl, koji je manje ili više otrovan. Bio sam u prilici u Beču da vidim izradu značaka i da saznam postupak pravljenja. Stare značke su mnogo kvalitetne i mogu da traju stotinama godina. Danas izrađivači značaka, pogotovo u Srbiji, nemaju taj kvalitet i takve majstore, i ne znaju da naprave kvalitetnu značku. One se prvo razlikuju po kvalitetu izrade, zatim po materijalu – emajl, plastika, papir, guma… U 21. veku su Kinezi i Tajlanđani počeli da izrađuju značke od peska i volframa, što je takođe vrlo kvalitetno, i mi „značkari“ to zovemo „novi emajl“. Ranije su se pravile u 6-7 boja emajla, a poslednjih godina se rade u dve, najviše tri boje, jer je to mnogo lakše napraviti – rekao je Petar.
Prema njegovim rečima, opredelio se za fudbal i kuglanje jer je fudbal najinteresantniji, najmnogoljudniji i najznačajniji u sakupljanju sportskih značaka, a kuglanje je manje interesantno i malo ljudi ih sakuplja.
Kada poslednji komad stane u ram…
– Nekad je bilo puno kolekcionara značaka i postojala su velika društva koja su obuhvatala 100-300 članova, ali sada toga više nema. Nismo uspeli našu decu i mlađe da privolimo i da im ubacimo jednu vrlo lepu osobinu, jer ljudi koji nešto sakupljaju, za mene kao kolekcionara, uvek više vrede od onih koji ništa ne sakupljaju. Cenim i ljude koji sakupljaju slike, stare lampe, bilo šta samo da su kolekcionari, jer sakupljanje razvija razne dobre osobine, od higijene, čistoće, lepog ponašanja, uvažavanja drugih ljudi, posvećenosti… Kada razgovarate sa kolekcionarom, uvek će vam pričati istinite stvari, retko će da laže, jer zna da će biti uhvaćen – ispričao nam je Petar.
U poslednje vreme ne sakuplja značke toliko aktivno, jer, kako nam objašnjava, ono što je želeo – sakupio je, i njegova želja je ostvarena na njegovom zidu.
– Draž je staviti poslednji komad u ram i to je nešto što puno vredi – kazao je Petar.
G. N.
Foto: 1. Petar Arambašić uživa u svojoj kolekciji
- Sve značke su uredno poslagane i uramljene
- Značajan „Katalog značaka fudbalskih klubova Kraljevine Jugoslavije i prve i druge lige F.S.J.“
