- Crkva je projektovana u srpsko-vizantijskom stilu, po uzoru na ranohrišćanske bazilike i fruškogorske manastire ● Temelji budućeg hrama i kompleksa trebalo bi da budu izliveni i osveštani do kraja ove godine ● Izgradnja će trajaće duži vremenski period i finansiraće se prilozima vernika, uz pomoć lokalne samouprave i kroz dostupne konkurse
Ideja stara više decenija o izgradnji pravoslavnog hrama na Selenči u Somboru uskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana, jer će u ulici Prote Mateje Nenadovića započeti izgradnja hrama Čuda Svetog Arhangela Mihaila u Honi. Prema rečima sveštenika Mladena Glušca, Srpska pravoslavna crkvena opština somborska prošle godine od Grada Sombora otkupila je parcelu za izgradnju hrama, a temelji budućeg hrama i crkvenog kompleksa trebalo bi da budu izliveni i osveštani do kraja ove godine.
– Najstariji pomen Sombora vezuje se za ime Svetog arhangela Mihajla (Sent- Mihalj), pa smo upravo zbog toga mislili da bi bilo lepo da novi hram bude posvećen baš ovom svetitelju. Iako u Somboru postoji pet pravoslavnih hramova, koji su građeni u periodu od polovine 18. veka do tridesetih godina 20. veka, širenje Nove Selenče ukazalo je na potrebu da i ovaj deo grada dobije duhovno središte. Crkva je duša jednog mesta, mesto bogosluženja, ali i mesto duhovnog sabiranja u Hristu i duhovnog uzrastanja. Za mnoge stanovnike Nove Selenče, naročito starije, decu i porodice, blizina crkve učiniće lakši pristup bogosluženju, ali i raznim kulturnim i humanitarnim aktivnostima. Novo bogoslužbeno mesto biće izgrađeno ne samo za jednu generaciju, kojoj je poveren ovaj veliki zadatak, nego će biti svedočanstvo našeg duhovog postojanja na ovim terenima – kazao je otac Mladen.
Idejno rešenje novog crkvenog kompleksa uradio je arhitektonski atelje Save Ristića. Crkvena opština somborska i Eparhija Bačka dobile su urbanistički projekat koji je izradilo Društvo za projektovanje, konsalting i inženjering „Urban planing“ d.o.o. iz Sombora, a trenutno je u toku pribavljanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole.
– Prema urbanističkom projektu, ceo kompleks prostiraće se na više od 1.300 m2. Odgovorni urbanista je Snežana Radmanović Pejić, dipl. inž. arh, a projekat je izrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Planom generalne regulacije na prostoru MZ „Stara Selenča“, „Selenča“ i „Nova Selenča“. Ako sve bude po planu, kompleks bi trebalo da sadrži hram Čuda Svetog arhangela Mihaila u Honi, zvonik, atrijum, parohijski dom, salu i krstionicu – objasnio je sveštenik Mladen Glušac.
Prema urbanističkom planu, u zahtevima investitora stoji da hram i zvonik moraju da budu projektovani i izgrađeni u duhu izvorne arhitekture pravoslavnih hramova sa svim elementima u funkciji bogosluženja. Enterijer hrama mora da bude izveden tako da omogućava životopis zidova hrama, a maksimalna spratnost objekta hrama je P+0. Takođe, maksimalna spratnost ostalih glavnih objekata na parceli je P+2. Građevinska parcela na kojoj će se graditi kompleks je trapeznog oblika.
– Crkva je projektovana u srpsko-vizantijskom stilu, po uzoru na ranohrišćanske bazilike i fruškogorske manastire i pripada grupi jednokupolnih građevina osnove tipa upisanog krsta. Crkva sa krstionicom biće glavni objekat na parceli i podeljena na funkcionalne celine: pripratu, naos, oltarski prostor sa đakonikom i proskomidijom, kao i galeriju za hor. Drugi glavni objekat kompleksa biće Parohijski dom, koji će imati univerzalnu salu, kuhinju i stanove za sveštenstvo na spratu. Zvonik sa palionicom sveća, crkvenom prodavnicom sveća i kancelarijom nalaziće se u prizemlju. Centralni deo zvonika izdizaće se iznad krova atrijuma, a u potkrovnoj etaži biće tri zvona.
M. R.
Propratni sadržaji
– Prateći sadržaji kompleksa obuhvataju plato oko hrama, pešačke površine, zelenilo i prateći mobilijar – klupe i slično. Inače, ceo kompleks koncipiran je kao jedinstvena celina u kojoj će se verska funkcija objedinjavati sa parohijskim životom i okupljanjem vernika. Svi objekti biće grupisani oko centralnog otvorenog prostora i međusobno povezani otvorenim tremom, čime će se obezbediti funkcionalna povezanost i zaštita od sunca, kiše i snega. U jugozapadnom delu bloka planira se formiranje zelenog pojasa uz parcelu na kojoj se nalazi verski objekat. Izgradnja će trajaće duži vremenski period i finansiraće se prilozima vernika, uz pomoć lokalne samouprave i kroz dostupne konkurse – zaključio je otac Mladen Glušac.
