- U psihoterapiji, veštačka inteligencija može da se koristi kao alatka, ali ne kao zamena za psihoterapeuta
Svakim danom u svakodnevnim situacijama sve više i više iz različitih razloga koristimo veštačku inteligenciju. Ono što smo do nedavno pitali nekoga ko je stariji, stručniji ili iskusniji, nekoga ko nam je u blizini, u koga imamo poverenja, sada pitamo nju. Odgovor stiže brzo i lako, a da li je baš sto odsto tačan i koristan upitno je i uvek ga trebamo uzeti s rezervom. Od sitnih saveta oko kućnih poslova, provera informacija kada smo nesigurni, bezazlenih stvari došlo se do toga da je nekima veštačka inteligencija postala najbolji prijatelj, uvek dostupan i sveznajući. Kada se to desi mogli bi nastati veliki problemi, zato smo pitali stručnjaka, psihologa Stamenku Sudar, kada veštačka inteligencija pomaže, a kada odmaže, da li je ona pametna podrška ili može biti i opasna po život.
- Sve više osoba koristi ChatGPT kao psihologa, zašto je to tako?
– Deo odgovora na ovo pitanje krije se u ubrzanom razvoju digitalne tehnologije, što znači da ljudi sve više koriste ChatGPT uopšte, u svim oblastima, pa i kao psihologa. Drugi deo odgovora krije se u sve snažnijem doživljaju usamljenosti i stresa, koji su takođe posledica ubrzanog tehnološkog razvoja. Naime, mentalno zdravlje, predstavlja jedan od najvećih problema savremenog društva, jer, prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije, oko milijardu ljudi u svetu, ima neki mentalni poremećaj. S obzirom da u mnogim delovima sveta, postoje visoke predrasude i sklonost da se stigmatizuju mentalno obolele osobe, onda je mnogima privlačnije rešenje da se obrate veštačkoj inteligenciji, jer veruju da tako ostaju anonimni. Prisutna su još dva razloga – manjak stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem i nedostatak finansijskih sredstava kod osoba koje bi htele da priušte sebi pomoć psihoterapeuta. Veštačka inteligencija je dostupna 24 sata dnevno, nema cene i čekanja na termin, nema osude okruženja niti straha šta stvarna osoba (psiholog, psihijatar, psihoterapeut) misli o njima. Koristeći veštačku inteligenciju, kao zamenu za psihologa, ljudi uglavnom dobijaju brze odgovore, struktuirane savete i obezbeđuju sebi osećaj kontrole. Ali, konekcija onlajn, iza koje ne stoji ljudsko biće, može da postane „brza droga“ i sintetička zamena za ljudsku bliskost.
- Može li ChatGPT da zameni psihoterapiju?
– Nikako! Ali, za još par godina, ko zna… Svako ko se bar malo bavio veštačkom inteligencijom čuo je za čuvenu važnost „konteksta”. Što bolje objasnimo veštačkoj inteligenciji (AI) šta nam treba i formulišemo pitanja dobićemo potpunije odgovore i preciznije savete. Pod pretpostavkom da osoba može tačno da navede sve svoje simptome, informacije i bitne činjenice u vezi svojih smetnji (što je prilično optimistično očekivati), veštačka inteligencija ni na koji način, bar zasad, ne može da primeti stvari koje su ključne za terapiju: govor tela pacijenta, izraz lica, mikro-reakcije, i sve ono što se ne izgovara naglas, već se šalje neverbalnim porukama. Pored prethodno navedenog, a što bi bitno umanjilo kvalitet dijagnostike, u psihoterapiji bi bio isključen i ljudski odnos klijent (pacijent)-psihoterapeut koji se u stručnoj literaturi, smatra neizostavnim elementom u procesu unapređivanja mentalnog zdravlja klijenta (pacijenta).
- Kada ChatGPT pomaže, a kada odmaže?
– Veštačka inteligencija je postala svakodnevna podrška u radu mnogih profesija, pa tako i u psihoterapiji menja način na koji se dijagnostikuju i leče mentalni poremećaji. Dakle, u psihoterapiji, veštačka inteligencija može da se koristi kao alatka, ali ne kao zamena za psihoterapeuta. Kao alatka, izuzetno je korisna u ranom otkrivanju i dijagnostici mentalnih poremećaja. Zahvaljujući mogućnosti da analizira ogroman broj podataka i ustanovi složene obrasce manifestovanja određenih pojava, AI pruža uvide koji ljudskom oku mogu ostati neprimećeni. Multimodalna integracija podataka podrazumeva da veštačka inteligencija analizira i povezuje podatke iz različitih izvora – iskazi samog pacijenta, istorija bolesti, kliničke procene, biološki markeri, genetski testovi, aktivnosti na društvenim mrežama, obrasci govora… Na osnovu toga može se identifikovati rizik od razvoja težeg psihičkog poremećaja kod visokorizičnih grupa sa daleko većom tačnošću (preko 90%) nego korišćenjem tradicionalnih metoda procene (Dr Milan Popović, psihijatar i psihoterapeut REBT terapije – racionalno-emotivno-bihevioralna terapija). Ipak, razmišljajući kako radi veštačka inteligencija, može se postaviti pitanje: „Da li ona odmaže, čak i kada izgleda da pomaže?“. Zamislite situaciju od pre pet godina, kada 20 do 30 minuta izučavate i istražujete po Guglu da biste došli do nekog odgovora ili uputstva. Kroz taj proces se, pre svega, daleko kvalitetnije uči, a s druge strane, čovek sam proverava izvor informacija. Sa veštačkom inteligencijom danas, istu stvar možete postići za manje od minuta, ali postoji šansa da informacije nisu tačne. Čak i kada jesu, ako se stalno oslanjate na AI, počinjete da gubite kognitivne sposobnosti. Tako da odgovor na pitanje kada ChatGPT pomaže, a kada odmaže zavisi od toga ko koristi AI i za šta. U slučaju psihoterapije, AI bi trebalo da se koristi isključivo za prikupljanje i integraciju konkretnih činjenica, a nikako kao savetnik.
- Da li je to pametna podrška ili iluzija terapije?
– I jedno i drugo. AI jeste pametna podrška – današnji modeli istrenirani su na stotinama hiljada stručnih knjiga, naučnih radova i psiholoških studija, pa u teoriji imaju više suvoparnog znanja nego bilo koji pojedinačni psihoterapeut. Istovremeno, AI jeste iluzija terapije. I to ne samo zbog stvari koje su već pomenute, poput govora tela, izraza lica i mikro-reakcija, već zbog načina na koji AI uopšte funkcioniše. Veštačka inteligencija radi na bazi verovatnoće – ona ne razume vaše emocije, već predviđa koja je sledeća najverovatnija reč ili rečenica na osnovu tekstova na kojima je trenirana. Baš zbog te statističke prirode, čak i kada barata konkretnim činjenicama, postoji šansa da napravi grešku ili popularno – „halucinira“. Kada su u pitanju kompleksni ljudski problemi, traume i emotivna stanja, AI vrlo lako može da da potpuno pogrešan ili čak opasan savet, npr. da posavetuje samoubistvo. (Postoje podaci o nekoliko tragičnih slučajeva: 2023. muškarac u Belgiji; 2024. četrnaestogodišnjak, Florida; 2025. šesnaestogodišnji Adam Raine; 2026. Džonatan Gavalas, 36.god.). Čak i da zanemarimo te greške – ako bismo uopšte bili dovoljno očajni da se kockamo sa sopstvenim mentalnim zdravljem – ponovo se vraćamo na onu „sintetiku” s početka. To ostaje čista iluzija. Čak i kada AI jednog dana postane savršen u davanju dijagnoza i saveta, to i dalje neće biti prava terapija, jer u njoj nedostaje ono najvažnije – stvarna ljudska prisutnost i empatija.
- Možemo čuti izjave tipa „meni je ChatGPT pomogao više nego čovek”, da li je to moguće?
– Sasvim moguće. Pre svega, nažalost, nemaju svi pristup pravoj terapiji, tako da samo sa te strane izjava da je „veštačka inteligencija nekome pomogla više nego čovek” apsolutno stoji. Ali takve izjave ne dolaze samo zbog nedostatka pristupa terapiji. Iza njih se može kriti nešto mnogo mračnije. Veštačka inteligencija je jedna stvar, ali četbotovi poput ChatGPT-ja, Groka, Geminija, Claude-a i bezbroj drugih su proizvod – baš kao Instagram ili TikTok. Oni su dizajnirani sa ciljem da vas ostave „srećnim” posle svakog korišćenja i da se što pre vratite po još. Iako ovo zlokobno podseća na kockarnice, stvar je zapravo mnogo gora. Ana Lembke, psihijatrica i šefica Klinike za bolesti zavisnosti na Stenfordu, sjajno objašnjava kako pametni telefon funkcioniše kao savremena hipodermička igla – direktan kanalić za ubrizgavanje dopamina (hormon sreće). Njena knjiga „Dopaminska nacija“ biće izdata i na srpskom jeziku. I na kraju, veštačka inteligencija može da „pomogne više nego čovek” kada je u pitanju konkretno izvršavanje zadatka: napiši mi rad, napravi mi sajt i sl… Naravno, u tim slučajevima i dalje je veoma „nehigijenski”, iz etičkog ugla, uzeti njen rad zdravo za gotovo. Kada je u pitanju ljudski kontakt, izjava da je AI pomogao više od čoveka, može značiti da je ta osoba duboko razočarana, usamljena i da je našla utehu u najnovijem načinu drogiranja.
