Nikada nismo imali toliko dostupnih informacija o zdravlju kao danas. Za nekoliko sekundi možemo pronaći objašnjenja simptoma, iskustva drugih ljudi, različite savete i brojne moguće dijagnoze.
Međutim, dostupnost informacija ne znači i da možemo sami postaviti dijagnozu.
U medicini, isti simptom može imati različite uzroke, a njegov značaj zavisi od brojnih faktora. Zato lekar ne procenjuje samo ono što pacijent oseća, već sagledava njegovu zdravstvenu istoriju, trajanje i razvoj tegoba, terapiju koju koristi, nalaz pregleda i, kada je potrebno, rezultate dodatnih analiza.
Upravo zato odnos između pacijenta i lekara ima posebno mesto u zdravstvenoj zaštiti.
Poverenje nije jednosmerno. Pacijent treba da se oseća slobodno da kaže šta ga brine, da postavi pitanje i da dobije jasno objašnjenje. Lekar, sa druge strane, treba da sasluša pacijenta, sagleda njegovo zdravstveno stanje u celini i zajedno sa njim donese odluku o daljem postupanju.
Internet, stručna literatura i savremeni alati mogu biti korisni izvori informacija. Mogu pomoći da bolje razumemo određenu temu i da sa više pitanja dođemo na pregled.
Ali informacija ne može zameniti kliničku procenu, a algoritam ne može zameniti odnos poverenja između pacijenta i lekara.
Zato je sasvim u redu informisati se.
Ali kada je zdravlje u pitanju, najvažnije je da informacije proverimo sa stručnim licem i da odluke o svom zdravlju ne donosimo samo na osnovu onoga što smo pročitali na internetu.
– Dobar razgovor sa lekarom često je prvi korak ka pravoj informaciji, pravoj proceni i pravoj odluci o zdravlju – navode iz doma zdravlja.
