Povećan broj analiza na trihinelu zbog svinjokolja

11.12.2025.

Trihinoskopija je najvažnija i najefikasnija preventivna mera ● U određenim slučajevima, vrše se i PCR testiranja na prisustvo afričke kuge svinja ● Virus afričke kuge svinja je bezopasan za ljude, ali mesne prerađevine koje potiču od zaraženih životinja predstavljaju značajan izvor infekcije za druge svinje i na udaljenim područjima

Sezona svinjokolja je zvanično počela, a neophodno je podsetiti na jednu vrlo važnu stvar – bezbednost hrane i zdravlje konzumenata. Zakonska obaveza nalaže da svaka svinja koja se kolje mora biti testirana na prisustvo trihinele, parazita koji može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi. O tome kako se vrši ova analiza i zašto je važna razgovarali smo sa Igorom Ćupurdijom, doktorom veterinarske medicine iz Veterinarske stanice „Sombor“.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da je vreme svinjokolja znatno je povećan je broj analiza na trihinelu. Problem je, kako je rekao, globalan, odgovornost individualna, a preventiva pregledom mesa jednostavna.

– Pregled mesa na prisustvo larvi trihinele (trihinoskopija) je najvažnija i najefikasnija preventivna mera. Pregled se vrši nakon klanja domaćih odnosno odsreljenih divljih svinja, a pre konzumiranja mesa ili pripreme proizvoda i prerađevina od svinjskog mesa. Potrebno je da držalac životinja ili lovačka udruženja dostave ispravno uzet uzorak sa trupova životinja nadležnoj ili ovlašćenoj veterinarskoj stanici ili ambulanti. Kao reprezentativan uzorak za dijagnostiku uzima se deo mesa korena dijafragme (grudne prečage) i to njen mišićni deo sa kojim se dijafragma vezuje za kičmeni stub – objasnio je Ćupurdija.

Pregled mesa zakonska obaveza

Analiza se vrši trihinoskopskim pregledom uzoraka mesa, metodom kompresije i metodom digestije, dok se meso divljih svinja analizira isključivo metodom digestije. Važno je da se istakne da je pregled mesa na prisustvo larvi trihinele zakonska obaveza.

– Zakonska regulativa koja reguliše to pitanje ogleda se u činjenici da je na snazi pravilnik o merama za suzbijanje trihinele, kojim se propisuju mere za sprečavanje i suzbijanje trihineloze kod životinja, što obuhvata i pregled mesa nakon klanja – kazao je veterinar.

Tokom ove godine, Uprava za veterinu proglasila je nekoliko područja u okolini Sombora ugroženim, odnosno zaraženim zbog pojave bolesti afrička kuga svinja (AKS). Do sada, ova bolest nije registrovana kod domaćih svinja, ali preduzete su sve mere prevencije kako ne bi došlo do prenosa zaraze sa divljih na domaće svinje.

Prema rečima Ćupurdije, na zaraženom području sprovode se mere radi suzbijanja i iskorenjivanja AKS, a na ugroženim područjima se sprovode mere radi sprečavanja pojave AKS. Testiranja na ovu zarazu, istakao je veterinar, se vrše, ali samo kod svinja koje potiču sa teritorije naseljenih mesta Stapar i Doroslovo, jer su ta dva naseljena mesta proglašena ugroženim zonama gde se sprovode mere za sprečavanje pojave bolesti afrička kuga svinja.

Analiza je besplatna

Važno je naglasiti da je virus afričke kuge svinja bezopasan za ljude, ali mesne prerađevine koje potiču od zaraženih životinja predstavljaju značajan izvor infekcije za druge svinje i na udaljenim područjima.

– Na teritoriji naseljenih mesta Stapar i Doroslovo, u slučaju kod klanja za sopstvene potrebe, potrebno je da se vlasnik obrati nadležnoj veterinarskoj stanici, nakon čega veterinar vrši klinički pregled živih svinja i uzima uzorke. Uzorci se zatim dostavljaju u Veterinarski specijalistički institut u Somboru, gde se dalje rade laboratorijske analize putem PCR-metode na prisustvo virusa AKS. Analiza je besplatna kada je u pitanju klanje za sopstvene potrebe i kada se vlasnik obrati sa zahtevom za upućivanje svinja na hitno klanje (prodaju) u objekat odobren za klanje svinja – kazao je Ćupurdija.

Virus afričke kuge svinja, objasnio je veterinar, veoma je otporan u spoljnjoj sredini i vrlo je kontagiozan, te može dugo da preživi u mesu i mesnim prerađevinama.

– Virus AKS može da se zadrži u organizmu svinje praktično do njenog uginuća, jer infekcija najčešće ima akutni tok i završava se smrću u roku od 7 do 10 dana od pojave simptoma. Kod preživljavanja (ređe kod domaćih svinja, češće kod divljih svinja) virus može ostati u organizmu i u limfnim čvorovima mesecima. Virus u leševima preživljava mesecima naročito na niskim temperaturama. U mesu (svežem ili smrznutom) virus afričke kuge svinja preživljava i do godinu dana – zaključio je doktor veterinarske medicine Igor Ćupurdija.

S. M.