Mart je mesec koji nas svake godine podseća na važnost borbe protiv raka, ne samo kroz statistiku i kampanje, već kroz stvarne, lične priče ljudi koje nose snagu, strah i nadu. Ovo je priča jedne žene koja se suočila sa dijagnozom koja menja sve, pogled na život, odnose, svakodnevicu… Njen put nije samo suočavanje sa bolešću, već i put suočavanja sa sobom i učenja da se i u najtežim trenucima može pronaći svetlost. Tanja Oruč je saznala za svoju dijagnozu raka dojke pre nešto više od godinu dana, a do tada je uvek išla redovno na preglede i preventivno brinula o sebi.
– Kada sam prošle godine u februaru došla na pregled, malo kasnije nego uobičajeno, na ultrazvuku se odmah nešto videlo. Doktorica nije odmah dala dijagnozu, pa sam ušla u proceduru provera, mamografije i biopsije. U tim trenucima mi je prolazilo kroz glavu – Bože, nije valjda? Ipak sam ostala pozitivna i vodila se time da možda nije to to. U trenutku kad sam saznala, desio se šok. Kroz glavu su mi prošli svi mogući scenariji i realnost me udarila. Međutim, nisam dala sebi da tugujem nad tim najgorim scenarijom, već sam se brzo sabrala i rekla sam samoj sebi – Samo borba i samo pobeda – ispričala je Tanja.
Ona je i dalje u procesu lečenja, i smatra da je odlučnost za borbu najbitnija kod svakog onkološkog pacijenta. S obzirom na to da je imala vrlo agresivan tip tumora, prvo je išla na hemioterapiju, jer je bilo ključno da se zaustavi dalje širenje i rast tumora.
– Hemioterapije su zaista iscrpljujuće, ne samo fizički, već i psihički. To je jedna unutrašnja borba i svako ko prođe hemioterapiju, izađe mnogo jači. Prošla sam kroz to i mogu da kažem da mi je bilo veoma teško, a uz to čovek mora i da živi, pogotovo uz obaveze jedne majke. Upravo me je ljubav ka detetu podsticala da se sve više i jače borim – rekla je Tanja.
„Danas ću staviti plavu maramu“
Tanji je tokom hemioterapije počela da opada kosa, a ona je to, kako kaže, prihvatila kao deo tog procesa, da to tako mora i da će proći.
– Nije bilo nimalo lako reći frizerki – „Skroz me ošišaj, to će sve da opadne“. Prihvatila sam da to tako mora, ali znam da mnogim ženama to baš teško pada. Rak nije samo borba tela, već i mentalne snage, a na tom koraku gubljenja kose se to najviše oseti. Treba razmišljati tako da će se kosa vratiti, a ti ćeš izaći jača. Marama na glavi postala je simbol snage i birala sam sebi boje za svaki dan – „Danas ću staviti plavu maramu, sutra ću staviti crvenu“, napravila sam sebi da mi bude lepše – ispričala nam je.
Uz hemioterapiju i medikamente, kako nam je kazala Tanja, mora postojati dodatni trud, jer se moraju promeniti i životne navike, u smislu mentalne higijene, hrane… Lekari se, sa jedne strane, bore za onkološke pacijente, ali je bitno da oni sami pripomognu tome. Veoma su joj bila naporna sva ta putovanja na zračenja, i zato je jako bitno posle toga dati sebi odmor, da bi se telo iscelilo.
Ne stavljati sebe na poslednje mesto
– Radikalno sam promenila ishranu, osećajući da mi to prija i da će to dovesti do toga da hemioterapija bude delotvornija. Posle procesa hemioterapije je usledio operacioni deo, gde žena mora da prihvati da će biti drugačija. Bitno je i šta jedemo i šta pijemo, ali je najbitnije kako se mi u glavi postavimo prema problemu, a to je imati veru u dobar ishod. Podrška u tim trenucima veoma znači, od porodice i prijatelja, koji se tada najbolje pokažu ko je kakav. Ja sam imala svoj krug podrške i zaista sam im svima zahvalna na tome. Bitno je ojačati i pronaći svoj put isceljenja, na primer kroz veru ili meditaciju – ispričala je Tanja.
Ono što je Tanja želela da istakne je da je danas procenat obolelih žena veoma visok, a hodnici onkologije su prepuni.
– Veoma je bitno da se žene osveste u smislu brige o sebi i da se ne stavljaju na poslednje mesto. Ako kažemo da ćemo nešto sutra da uradimo – neka to bude sutra. Što se ranije otkrije, proces lečenja je kraći, a time i izlečenje izvesnije. Bitno je da žene shvate da nije genetika ono što je ključno, okidači za rak su svuda oko nas – okolina i hemikalije, hormoni, stres, tuga… Svako može da oboli. Bitno je okrenuti se prirodi i okružiti se ljudima koji pružaju podršku – zaključila je Tanja.
G. N.
