U letopisima Pravoslavne crkvene opštine somborske zapisana je i novija istorija crkvenog života u Somboru, pa smo u prelistavanju Letopisa naišli na interesantan zapis sveštenika Milivoja Mijatova o proslavi slava somborskih salaša: Milčića – Šaponje, Lenije, Rančeva, Žarkovca i Bilića, prvi put nakon rata, na kojima je bio okupljen veliki broj naroda, uz tradicionalne slavske običaje.
ZAPIS IZ LETOPISA 1990. GODINE
Ove godine u svim somborskim salašima koji gravitiraju Velikoj crkvi, održano je u određeni dan prigodno slavlje. U nekim salašima prvi put, a u ostalim na već ustaljen način.
MILČIĆI – ŠAPONjE
Kako je to već od ranijih godina običaj, uoči Spasovdana, otišli smo na Milčićko-Šaponjsku vodicu na slavu. Pored sveštenstva Velike crkve, prvi put je ovoj slavi prisustvovao protojerej otac Nikodina, nastojatelj manastira sv. Stefana u Somboru. Vreme je bilo vrlo lepo, a priličan broj verujućih se okupio na molitvu. Besedio je otac Đorđe Dejanović, a kumovao Miroslav Vasiljević u Milčićima.
LENIJA
Na sam dan Vaznesenja Gospodnjeg, u popodnevnim časovima smo otišli u Leniju, kod zvona, da izvršimo rezanje slavskog kolača, blagosiljanje zvona, kao što je običaj. Naroda verujućeg se okupio priličan broj. Besedio je otac Čedomir Delić, a posle molitve smo se tu izvesno vreme zadržali u bogougodnom razgovoru sa narodom.
RANČEVO
Ove godine, prvi put posle rata, otišli smo u salaško naselje Rančevo, prvi dan Duhova poslepodne, na molitveno slavlje. Ranije, pre rata, uvek smo odlazili na taj dan, a posle rata ovaj običaj je ukinut, a krsno znamenje je propalo. Ostao je samo bunar koji je prilično zapušten. Na inicijativu i predlog žitelja Rančeva, otac Đorđe Dejanović, kao nadležni paroh, organizovao je izradu novog krsta od drveta, i dve nove ikone, tako da smo svi otišli na slavu. Izvršeno je osvećenje krsta i ikona, i rezanje slavskog kolača. Besedio je protojerej otac Nikodin, nastojatelj manastira sv. Stefana. Ako bude Božija volja, od sada će se svake godine na Duhove tamo držati slavlje. Naroda je bilo veoma mnogo.
ŽARKOVAC
Još jedno salaško naselje u koje smo od rata prvi put išli na slavu jeste Žarkovac. Iako u naselju, u centru salaša, postoji kameni krst, koji se svake godine pred Ivanjdan okreči, nikada se nije tamo odlazilo od rata na molitveno slavlje. Ove godine nismo išli na Ivanjdan, jer je episkop Irinej, kao bački vladika bio prvi put u Somboru, na slavi Male crkve. Zbog toga smo otišli u prvu nedelju posle Petrovdana i izvršili obnavljanje časnog krsta i osvećenje novih ikona, a sve je urađeno zalaganjem nadležnog paroha oca Milivoja Mijatova, i dobrom voljom i razumevanjem naroda. Prisutne je najpre pozdravio otac Milivoj, a potom prota Miroslav Naumov. Kumovao je Lazar Žarkovački sa suprugom. Naroda je bilo veoma mnogo.
BILIĆ
Jedina slava gde se služi kompletno bogosluženje – Večernje i Liturgija, jeste Bilić. Uoči Ognjene Marije, uz prisustvo mnoštva verujućih, služeno je bdenije na kome je besedio otac Jovan Petković, zet bilićki, a paroh gornjokarlovački i profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima (prijatelj oca Milivoja Mijatova). Na sam dan Ognjene Marije služena je Liturgija na kojoj je besedio otac Ostoja Nijemčević, paroh stanišićki. Osim somborskog sveštenstva, prisutni su bili: otac Jovan Petrović, otac Ostoja Nijemčević i protonamesnik otac Radovan Mijatov, paroh brestovački. Kum ove godine je bio Đorđe Tanurdžić, odbornik upravnog odbora sa porodicom, odnosno, njegova deca Jelica i Jovica. Na službi je pojao Ženski hor Velike crkve, kojim je dirigovao otac Milivoj Mijatov.
Sve u svemu, sve je vrlo lepo i čestito bilo, i milome Bogu pristupamo na svim slavama.
